Nadležni bi trebalo da u ovakvim situacijama strože kažnjavaju učinioce i to, ako je moguće, na licu mesta, smatra kriminolog Zlatko Nikolić.

Uporedo sa velikim brojem ljudi koji iskazuju neizmernu solidarnost i nesebično pomažu u spasavanju i zbrinjavanju žrtava poplava, nažalost ima i onih, koji ovu situaciju koriste za krađu i bogaćenje. Dok se jedni bore za život, drugi iz njihovih napuštenih kuća iznose laptope, televizore – sve ono što ima neku vrednost.

Sa druge strane, ima i onih koji misle da će se obogatiti višestruko uvećavajući cene vode i hleba. Ukoliko je verovati vestima, pojedinci se nisu libili ni da naplaćuju prevoz čamcima, onih čiji su domovi bili poplavljeni. A i pumpe za vodu su „iznajmljivane”, doduše, od „privatnika” koji ih nisu stavili u službu opšteg društvenog pomaganja, nego su usluge nudili pojedincima, po tarifi od 2.000 do 7.000 dinara.

krivična dela vanredno stanje

Bilo je i onih koji su navodno spasavali svoje komšije, zatim se vraćali u njihove prazne kuće i stanove i pljačkali ih. Jedan od njih je i Saša B. (42) iz Smederevske Palanke. On je svoje komšije, stariji bračni par, namamio da uđu u njegov čamac, rekavši im da ga je poslala njihova rodbina da ih spase. Sve vreme ih je požurivao da napuste kuću i u toj trci žena je ostavila kesu sa novcem pored vrata. Saša B. se vratio i od nesrećnih ljudi ukrao oko 3.000 evra i 10.000 dinara. Policija ga je ubrzo uhapsila.

Psiholog i kriminolog Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja kaže za „Politiku” da ovakvi i slični primeri ne bi trebalo da nas iznenađuju, jer tokom poplava, požara, zemljotresa uvek ima onih koji koriste tuđu nesreću. On podseća da se isto dogodilo i zimus, kada su ljudi krali iz zavejanih kamiona, autobusa i automobila na vojvođanskim putevima.

„Nadležni bi trebalo da u ovakvim situacijama rigidnije kažnjavaju učinioce i to na licu mesta, ako je moguće”, smatra Nikolić.

Određeni mobilni policijski timovi, kako saznajemo, raspoređeni su danonoćno na terenu u poplavljenim područjima, sa zadatkom da obezbeđuju baš imovinu građana, koji su evakuisani. Ipak, u praksi je nemoguće nadgledati svaki stan i kuću.

Nikola Selaković, ministar pravde je gostujući juče ujutru na TV Pink ukazao na mogućnost takozvanog građanskog hapšenja.

„Ako vidite i zateknete nekoga kako krade ili obija, a imate mogućnost da ga zadržite, to treba da uradite i da pozovete policiju”, poručio je ministar Selaković.

Dr Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu objašnjava za „Politiku” da se, u situaciji poplave kakva je trenutno u Srbiji, krivično delo krađe, bez obzira na vrednost stvari ili sumu novca, tretira kao teška krađa, koja podrazumeva strože kažnjavanje. „Ako neko krade u nevolji kao što su požar ili u ovom slučaju poplava, tada, bez obzira na vrednost stvari, pljačka postaje krivično delo teške krađe. Ne postoji poseban način za ekstremno ubrzanje postupka, ali Republičko javno tužilaštvo može da izda obavezno uputstvo svim nižim tužilaštvima da u ovim slučajevima postupaju naročito hitno i to se može i očekivati”, ocenjuje Škulić.

Za krađu tokom poplave, požara ili zemljotresa, počiniocu sleduje zatvorska kazna od jedne do osam godina.

Sa druge strane, nadležni su već reagovali u slučajevima u kojima su pojedinci višestruko uvećavali cene namirnica. U Prekršajnom apelacionom sudu za naš list je rečeno da će precizne podatke o podnetim prekršajnim prijavama imati danas. Prekršajni sudovi rade, saznajemo, po hitnom postupku, što znači da se u ovakvim situacijama osuđujuća presuda može izvršiti i pre njene pravosnažnosti.

Izvor:Politika.

Sviđa vam se članak?

Kliknite na neki google oglas u tekstu da nas podržite…

Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža:.