Medijacija je postupak u kome dve ili više strana žele da međusobni sukob ili konflikt reše mirnim putem, uz pomoć stručnjaka, medijatora koji im pomaže da lakše i brže postignu rešenje.

Medijator je neutralna osoba koja nema veze sa bilo kojom od strana u konfliktu niti staje na nečiju strana u toku procesa. Pri tome on nema ulogu sudije već samo predlaže rešenje problema odnosno pomaže da sukobljene strane same postignu prihvatljiv dogovor. Cilj medijacije je doneti dugotrajni sporazum rešenja problema koji će biti stabilan i razviti dobru komunikaciju izmedju sukobljenih strana. Medijator to može postići preoblikovanjem oštrih komentara koji izazivaju gnev ili produbljuju svadju sukobljenih strana, i time omogućava da jedni druge aktivno slušaju i razumeju.

Medijacija se često koristi u brakorazvodnim sporovima (regulisanje pitanja oko vršenja roditeljskog prava ili podele imovine), posredovanje u sporovima izmedju maloletnih prestupnika i njihovih žrtava, u porodičnim konfliktima ili u raznim sudskim sporovima. Medijacija je u potpunosti dobrovoljna, što znači da bilo koja strana u sporu ne može biti prisiljena na postupak medijacije i takođe se može povući iz njega u bilo kom momentu. Ostale prednosti medijacije su to što garantuje poverljivost, daje stranama u sporu kontrolu, manje je stresna nego odlazak na sud, jeftinija je od sudskog postupka i rešava spor brže nego sudski postupak.