mobingMobing je psihički ili neetički vid komunikacije koji potiče od jedne ili više osoba, sistemski je usmeren protiv pojedinca u bespomoćnoj ili nezaštićenoj poziciji, a koji se ne može osloboditi jer se postupci mobinga neprestano ponavljaju. Seksualno uznemiravanje, ignorisanje, ismejavanje, pretnje, zakidanje na zaradi, su samo neki od oblika zlostavljanja. Po svojoj strukturi, mobing je nasrtaj na čast i ugled, uvreda, kršenje osnovnih ljudskih prava, ali nije posebno naznačen kao krivično delo.

KAKO MOBING POČINJE:

Kao potencijalna osnova mobinga pojavljuje se nerešen konflikt među saradnicima, koji se na kraju pokazuje kao poremećaj u međuljudskim odnosima.

NASTAVLJA SE:

U vrtlogu spletki, poniženja, pretnji i psihičkog zlostavljanja i mučenja, žrtva ubrzo gubi svoje profesionalno i ljudsko dostojanstvo i počinje da se oseća i postaje manje vrednim subjektom koji u svom radnom okruženju gubi ugled, podršku i pravo glasa.

NAJČEŠĆI POSTUPCI MOBINGA:

Napad na ličnost i njegov socijalni ugled.

Širenje tračeva, ponižavanje pred drugima, ismejavanje, zadirkivanje zbog nekog fizičkog nedostatka itd.

Napad na socijalne odnose i komunikaciju.

Uskraćivanje kontakta, isključivanje iz razgovora, stalno prekidanje itd.

Napad na kvalitet rada.

Potcenjivanje radnog učinka, davanje besmislenih ponižavajućih zadataka.

Napad na zdravlje.

Primoravanje na rad koji šteti zdravlju, pretnja telesnim nasiljem, namerno izazivanje stresa, direktno nasilje itd.

OSNOVNE GRUPE POREMEĆAJA KOJE SE JAVLJAJU KOD ŽRTAVA MOBINGA:

Fizički poremećaji: Hronični umor, smetnje sa probavom, povećana ili smanjena telesna težina, različiti bolni sindromi, smanjen imunitet…

Psihički poremećaji: Depresija, emocionalna praznina, osećaj gubitka životnog smisla, anksioznost, grubost, gubitak motivacije i entuzijazma, apatija i hipomanija, poremećaj prilagođavanja, nesanica, povećana potreba za alkoholom, sedativima ili cigaretama.

Poremećaji ponašanja: Gubitak koncentracije, zaboravnost, razvod braka, porodični problemi i za kraj suicidalno ponašanje.

Naravno, jasno je da su psihički poremećaji najrasprostranjeniji. Funkcionisati kao normalna osoba uz konstantno nepoverenje i neprijateljstvo prema okolini, stalni osećaj napetosti i iscrpljenosti, demoralisanosti zbog stalnog ponižavanja, omalovažavanja, ismejavanja i odbačenosti, je nemoguće.

mobing advokat

KO SU ŽRTVE:

Tu nema pravila. Kao žrtve su se podjednako javljali obični radnici, menadžeri, umetnici, lekari, psiholozi i pedagozi, profesori na fakultetima, zaposleni u policiji, vojsci i drugim državnim institucijama itd..

Karakteristika svih ovih žrtava, bio to običan radnik ili visoko školovani lekar, je da najčešće nemaju podršku ni kolega ni predpostavljenih. Uz to je logično da svi trpe strah visokog intenziteta od gubitka posla. Kombinacijom ova dva faktora dolazimo do poražavajućeg procenta od 97% ljudi koji odluče da nema potrebe da se nešto preduzima po pitanju njihovog problema, i to čak ubeđeni da je problem u njima, i da je najpametnije da “puste stvari da idu svojim tokom, jer to tako mora” što je naravno izuzetno destruktivan stav usmeren isključivo protiv njih samih.

Na žalost, istraživanja pokazuju da su žrtve u najvećem broju slučajeva najsposobniji  i najkompetetniji, odnosno upravo oni koji izazivaju zavist od kolega.

Nasuprot njih stoje MOBERI. Manje sposobne ali moćne osobe, bez kapaciteta za ljubav, radost, igru, kreativnost, davanje i deljenje. Njima se lako pridružuju slabi u strahu da ne postanu žrtve, identifikuju se sa agresorom, odnosno staju na njegovu stranu. Mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svog života (najčešće privatnog, u braku ili porodici), formirajući oko sebe grupu u kojoj dokazuju moć i važnost na račun žrtve.

Žrtva mobinga, kroz sudski postupak može da izdejstvuje:

– Zabranu vršenja ponašanja koje predstavlja zlostavljanje, zabranu daljeg vršenja zlostavljanja, odnosno ponavljanja zlostavljanja.

– Nalog za izvršenje radnje radi uklanjanja posledica zlostavljanja.

– Odluku za objavljivanje presude donete povodom tužbi.

– Naknadu za materijalnu štetu.

– Naknadu za nematerijalnu štetu (Naknadu za fizički bol, duševni bol, umanjenje radne i životne sposobnosti, invalidnosti itd).

U ovako ekonomski nestabilnom društvu, prvi korak je ujedno i najteži, a to je odlučiti se na konkretnu akciju kako bi se zlostavljanju  stalo na put! Veoma mali broj ljudi se odluči na pokretanje adekvatnog sudskog postupka, a do toga dolazi tek kada situacija postane nesnosna, kada se u pitanje dovede radno mesto ugroženog lica a neretko i njegovo zdravlje.

Poražavajuća činjenica je da godišnje usled zlostavljanja na radu umre čak oko 2000 ljudi…

 

Saveti za osobe koje trpe mobing:

• Vodite dnevnik maltretiranja. Beležite mesto, vreme, situaciju i svedoke koji bi sutra mogli da potvrde kroz kakvu torturu prolazite.
• Prestanite da se plašite. Bićete na meti dokle god pokazujete da ste uplašeni, utučeni, zabrinuti…
• Idite u Službu medicine rada na pregled i zatražite potvrdu da vam preti neposredna opasnost po zdravlje. Obavestite Inspekciju rada i poslodavca o posedovanju tog dokumenta. Potvrda Službe medicine rada obezbeđuje vam pravo da ne radite a da primate celu platu, do okončanja postupka.
• Ako trpite mobing i odlučite da date otkaz, neće moći da se pozivate na odredbe Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu.
Iskoristite ovu zakonsku mogućnost dok još niste psihički slomljeni toliko da sami odete iz firme.

Preuzeto sa www.advokatns.com

 Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža:.