nasilje-u-porodici-vNasilje u porodici je ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. Nasilje u porodici je propisano Porodičnim zakonom, ali je i krivično delo. Svako ima pravo na zaštitu od nasilja u porodici, u skladu sa zakonom.

Šta se smatra nasiljem u porodici?

Pod nasiljem u porodici Porodični zakon predviđa sledeće radnje:

  • nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
  • izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu  bliskom licu;
  • prisiljavanje na seksualni odnos;
  • navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu  života ili nemoćnim licem;
  • ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
  • vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje;

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima.

1. Fizičko nasilje: podrazumeva korišćenje delova tela ili oružja radi pretnje, kazne,  dominiranja, kontrolisanja ili povređivanja druge osobe. Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ono obuhvata: batine, povrede oštrim i tupim predmetima, udaranje, šutiranje, davljenje, bacanje, nanošenje opekotina, gađanje raznim predmetima, lomljenje bilo kog dela tela itd.

2. Psihičko naslje: sastoji se u ozbiljnoj pretnji da će se napasti život ili telo člana porodice. Pretnja treba da bude ozbiljna i da izazove osećanje ugrožene sigurnosti. Psihičko nasilje se odnosi takođe na zastrašivanje, konstatno kritikovanje, potcenjivanje, različite optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, verbalno zlostavljanje, uznemiravanje, maltretiranje itd.

3. Seksualno nasilje: podrazumeva svaku povredu polne slobode i morala, svaki vid degradiranja i ponižavanja na seksualnoj osnovi, svaki vid prisiljavanja na seksualni odnos i silovanje. Onopredstavlja korišćenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipuliše, preti i povređuje druga osoba. Ovu vrstu nasilja često prati i fizičko i psihičko nasilje, a često se ti slučajevi nasilja vrše istovremeno.

4. Ekonomsko nasilje: podrazumeva oduzimanje novca i vrednih stvari, kontrolisanje zarade i primanja, zabrana članu da raspolaže svojim i zajedničkim prihodima, zabrana članu da se zaposli i ostvari sopstvene prihode, oduzimanje sredstava za rad, nametanje obaveze stalnog podnošenja detaljnih izveštaja o trošenju novca i dr.

Ko sve moze tražiti zaštitu od nasilja u porodici?

Članovi porodice koji mogu tražiti zaštitu od nasilja u porodici su: supružnici i bivši supružnici, deca i roditelji, krvni, adoptivni i tazbinski srodnici, osobe koje vezuje hraniteljstvo, vanbračna zajednica ili život u istom porodičnom domaćinstvu, kao i sva ona lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi ondosno koja imaju zajedničko dete ili je ono na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinctvu.

Koje su mere zaštite od nasilja u porodici?

Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:

  • izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
  • izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
  • zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
  • zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice;
  • zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.

Ove mere određuje sud.

Koliko dugo mogu traju mere zaštite?

Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.
Mera zaštite može prestati pre isteka roka ukoliko su prestali razlozi zbog kojih je bila odredjena.
Mera zaštite se može produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je odredjena.

Kome se mogu obratiti za pomoć?

Za pomoć se može obratiti opštinskom centru za socijalni rad koji ima ovlašćenja: pokretanje sudskog postupka, pomoć sudu u pribavljanju potrebnih dokaza, dostavljanje nalaza i mišljenja o svrsishodnosti tražene mere, urgentno zbrinjavanje i preduzimanje drugih mera. Takođe, delo se može  prijaviti policiji.

Koji sud je nadležan?

U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.

Kako se pokrece postupak?

Postupak za zaštitu od nasilja u porodici se pokreće tužbom.

Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužlac i organ starateljstva.

Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može podneti član porodice protiv koga je mera određena.

Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici je hitan, što znači da se prvo ročište se zakazuje u roku od 8 dana od dana kada je tužba primljena u sud.

Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.