Srbija ove godine dobija novi Porodični zakon (važeći zakon), koji zabranjuje fizičko kažnjavanje dece. Roditelji koji ne mogu da se uzdrže od pruta moraće na obuku, a moguća i krivična odgovornost.

zabrana kazne za decu vaš advokat
Vaspitavanje dece batinama do kraja ove godine biće ne samo zabranjeno, nego i kažnjivo. Kako je za „Novosti“ potvrđeno u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, u toku je rad na izmenama Porodičnog zakona koje će „proterati“ kažnjavanje mališana rukom, kaišem ili prutom.
– Od 2011. se razmišlja o izmenama zakona, a u toku je rad na definisanju potrebnih izmena i dopuna – kaže Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravne poslove u oblasti porodične zaštite u Ministarstvu. – Prihvaćene su tri inicijative: prva nevladine organizacije Jelek da se definiše pojam samohranog roditelja, druga Autonomnog ženskog centra i vladinog tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva da se osnuje alimentacioni fond, i treća Saveta za prava deteta da se zabrani upotreba fizičke sile u vaspitanju.
Dete koje roditelji povremeno vaspitavaju batinama moći će ovo da prijavi centru za socijalni rad ili školi, koja je opet obavezna da se obrati centru. Ako kazne nisu previše česte i nemaju intenzitet zlostavljanja, centar će prvo upozoriti roditelje da fizički ne kažnjavaju dete, a ako nastave, socijalni radnici će ih uputiti u porodično savetovalište ili ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima.
– Za sve što u životu radimo prolazimo neku školu ili obuku, osim za najvažniju „profesiju“ – za roditeljstvo. Roditelji koji greše moraće sada da prođu neku vrstu obuke kako da nenasilno vaspitavaju decu – objašnjava Vulević.
Ako rad sa roditeljima ne urodi plodom i „vaspitno šljepanje po turu“ preraste u zlostavljanje, kao krajnja mera biće predviđeno oduzimanje deteta, odnosno izmeštanje iz porodice. I danas dete može biti oduzeto roditeljima koji grubo zanemaruju ili zloupotrebljavaju roditeljsko pravo, odnosno vrše ga na neadekvatan način. Oni mogu i krivično da odgovaraju za nasilje u porodici i zlostavljanje i grubo zanemarivanje, odnosno zapuštanje maloletnog deteta. Za to mogu čak da završe i u zatvoru.
BEZ SUROGAT-MAJKI

Izmenjeni zakon neće legalizovati surogat materinstvo, mada je o tome bilo reči pre tri godine, kada su pominjane izmene. Surogat materinstvo znači da bi neka zdrava žena, starija od 18 godina, mogla uz saglasnost da rodi dete bračnom paru koji iz tačno utvrđenih zdravstvenih razloga ne može da ima decu. Zakon sada dozvoljava samo biomedicinsku pomoć roditeljima, i to će najverovatnije tako i ostati.
– Kada je Švedska uvela zabranu upotrebe fizičke sile kao vaspitnog sredstva, to je podržalo samo 16 odsto građana. Tri decenije kasnije ovo podržava više od 90 odsto – naglašava Vulević.
Prema istraživanju Unicefa, čak dve trećine mališana u našoj zemlji dobija batine. Kada je, pre dve godine, prvi put objavljeno da će budući srpski porodični zakon sadržati nove odredbe, to je izazvalo pravu buru u javnosti, koja je trajala nedeljama. Većina psihologa na kraju se složila da zakonodavac mora da bude oprezan kako ne bi došlo do zloupotrebe zakona, odnosno da deca prijavljuju zlostavljanje i onda kada ga nema. Zato se precizno mora navesti šta je fizička kazna, jer ako jednogodišnjak gurne prste u utičnicu, roditelj će ga uglavnom lupnuti po ruci, pa se postavlja pitanje da li se to može tretirati kao kazna ili ne.
Izmenama Porodičnog zakona biće uveden i alimentacioni fond za roditelje koji ne uspevaju da naplate izdržavanje koje im je odredio sud. Ova institucija postoji u mnogim evropskim državama, gde one iz svog budžeta plaćaju alimentaciju umesto nesavesnih očeva i majki, protiv kojih potom pokreću postupke.
– Broj krivičnih prijava za krivično delo nedavanja alimentacije u stalnom je porastu. Dok je 2002. prijavljeno 877 dela, 2011. je prijavljeno više od 1.770, a naredne 2.141. Zato smo predložili osnivanje alimentacionog fonda iz koga bi se isplaćivala alimentacija deci čiji roditelji ne ispunjavaju obavezu izdržavanja u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šest meseci sa prekidima – kaže Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra.
Vulević objašnjava da u Ministarstvu nema dileme da li bi ovu instituciju trebalo uvesti u zakon ili ne, već samo da li fond treba da bude na centralnom, odnosno republičkom, ili na lokalnom nivou.
– Samo formiranje Alimentacionog fonda neće rešiti problem ako se ne promeni i Zakon o obezbeđenju i izvršenju. On mora da garantuje bržu naplatu od onih koji ne poštuju sudske odluke i možda uvede privatne izvršitelje u ovu oblast – kaže Vulević.

SAMOHRANE I ŽENE ZATVORENIKA
Udruženje Jelek podnelo je inicijativu za izmenu člana 77 Porodičnog zakona. Kako kaže Maja Gilić, ovim se proširuje definicija samohranog roditelja, pa se u jednoroditeljske porodice svrstavaju i one u kojima je drugi roditelj postao potpuno i trajno nesposoban za privređivanje, a nije stekao pravo na penziju; one gde je drugi roditelj na izdržavanju kazne zatvora duže od pola godine; i one gde je jedan roditelj nestao ili je bez poznatog prebivališta duže od šest meseci. U Srbiji se ne zna tačan broj samohranih roditelja, a zvaničnici najčešće spekulišu brojkom od 75.000.

Izvor: Večernje Novosti.

Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža: