Za mesec dana na snagu stupa Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, merila preuzeta iz evropskog suda. Najduži radni spor trajao 21 godinu, ostavine i po 40, jedan predmet “promenio” šest sudija

sudski spor

ZBOG predugačkih sporova sudovi će ubuduće plaćati oštećenima naknadu za neimovinsku štetu u rasponu od 300 do 3.000 evra! Ovo predviđa novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji stupa na snagu 1. januara.

Zakon propisuje poseban postupak za izjavljivanje prigovora ako stranka smatra da sud ne postupa u primerenom roku.

– O prigovoru odlučuje predsednik suda, pa ako utvrdi da povreda postoji, može da naloži postupajućem sudiji da preduzme odgovarajuće mere kako bi se postupak okončao što pre. On nalaže i u kom roku mere treba sprovesti – kaže Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde.

Osim prava na prigovor, postoji mogućnost i izjavljivanja žalbe na odluku predsednika suda. Zakon ne obuhvata samo postupak pred sudom, već i postupak pred tužilaštvom (dužina tužilačke istrage, na koju stranka takođe može da se žali).

Ako se utvrdi da se povreda prava već desila, stranka može da zahteva naknadu štete – kaže Kuburović. – Cilj zakona je da stranke aktivno učestvuju da bi se ubrzao postupak, a ne samo da dođe do naknade. Zato su propisani rokovi u kojima ona treba da postupa kako bi ostvarila svoje pravo, da ne bi bilo njegove zloupotrebe.

Mnogi srpski sporovi odavno zbog svoje dužine zaslužuju da se nađu u Ginisovoj knjizi rekorda. Sudu je, recimo, bila potrebna tačno 21 godina da donese pravosnažnu presudu u korist pacijenta kojem su 1990. na VMA, u Beogradu, operisani krvni sudovi na nozi, ali je zbog lekarske greške ostao bez bubrega! Najduži radni spor trajao je takođe 21 godinu. Vodio ga je Radoman Munić iz Čačka, koji je na kraju vraćen na mesto medicinskog tehničara u bolnici, u kojoj je 1992. dobio otkaz. Pojedini ostavinski postupci traju i po 40 godina, kao što je trajala ostavina iza Janike Milošević iz Kraljeva, umrle još 1955. Promenilo se šest sudija, jedan je završio u zatvoru, neki su umrli, a neki su u penziji. Ovom broju bliži se i ostavinska rasprava iza Josipa Broza Tita, koja puni 34 godine.

Pre podnošenja tužbe za naknadu štete, stranka može da se obrati Pravobranilaštvu i postigne sporazum o visini naknade. Odnosno, postoji mogućnost poravnanja bez pokretanja sudskog postupka. Takođe stranka ima pravo na objavljivanje odluke ako je utvrđena teža povreda prava na suđenje u razumnom roku.

A razumni rok ceni se u svakom konkretnom slučaju.

– Procesni zakoni u pojedinim slučajevima daju samo instruktivne rokove u kojima sud treba da postupi (npr. da u radnom sporu postupak treba da se okonča za šest meseci, a sudski poslovnik predviđa da su predmeti stariji od dve godini “stari predmeti”). Ali, da li jedan postupak opravdano traje dugo zavisi od više faktora. Zakon određuje merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, koja su preuzeta iz prakse Evropskog suda za ljudska prava. Uvek se cene konkretne okolnosti (česti zahtevi stranke za izuzeće sudije, odsutnost sa ročišta, suprotna mišljenja ili kašnjenja nalaza veštaka, česta promena sudija…).

Pri određivanju dužine postupka vodi se računa i o trajanju postupka pred nižim i višim sudom, ali i pred javnim tužilaštvom ako je ono prethodno sprovodilo istragu.

AKTUELNI SPOROVI

Novi zakon se odnosi i na aktuelne sporove, a ne samo na one koji će se pokrenuti posle njegovog donošenja. Naknadu štete isplaćivaće sud ili tužilaštvo čijim radom je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Izvor: Novosti.rs

Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža: