SUDSKA ZAŠTITA PRAVA POTROŠAČA

Uvodne napomene i pristup
Zakon o zaštiti potrošača je donet 13. jula 2014.g
Zakon je usaglašen sa Direktivom Evropske unije o zaštiti potrošača – broj 2011/83EU Direktivom Evropske unije o alteranativnom rešavanju potrošačkih sporova.

Novi zakon je svestraniji i šire je uredio pitanje zaštite potrošača i ostvarivanje njihoih prava kako u materijalnom pravnom tako i u procesnom smislu. Ovo je iz razloga što je potrošač ekonomski slabija strana u odnosu na trgovca, a posebno položaj ugroženog potrošača.

prava potrošača

Najznačajnije odrednice Zakona o ZP bile bi:
Informisanje i edukacija potrošača čl. 6-16
strategija i institucionalni okvir za zaštitu potrošača čl.123 do 129
Udružanje i savezi udruženja potrošača ćl 13,131,135
Nacionalni savet za zaštitu potrošača čl.127 i 128
Potrošačkii prigovori i vansudsko rešavanje potrošačkih sporova čl. 139 i 141
Sudsko rešavanje potrošačkih sporova čl. 140 i 143
Zaštita kolektivnog interesa potrošača, koja je stavljena u nadlećnost Ministarstva za trgovinu i turizam čl. 145 – 153
Nadzor organa uprave na sprovodjenje odredaba zakona čl.154 do 158
kaznene odredbe u formi prekršaja koja se izriče novčana kazna pravnim licima, preuzetnicima i odgovornim licima u pravnom licu, odnos kod preduzetnika za počinjenu nezakonitost na štetu potrošača

Predmet zaštite potrošačkih prava

Član 2
Osnovna prava potrošača su pravo na:
1) zadovoljavanje osnovnih potreba – dostupnost najnužnijih roba i usluga, kao što su hrana, odeća, obuća i stambeni prostor, zdravstvena zaštita, obrazovanje i higijena;
2) bezbednost – zaštita od robe i usluga koje su opasne po život, zdravlje, imovinu ili životnu sredinu ili robe čije je posedovanje ili upotreba zabranjena;
3) obaveštenost – raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga;
4) izbor – mogućnost izbora između više roba i usluga po pristupačnim cenama i uz odgovarajući kvalitet;
5) učešće – zastupljenost interesa potrošača u postupku donošenja i sprovođenja politike zaštite potrošača i mogućnost da preko udruženja i saveza udruženja za zaštitu potrošača bude zastupljen u postupku usvajanja i sprovođenja politike zaštite potrošača;
6) pravnu zaštitu – zaštita prava potrošača u zakonom predviđenom postupku u slučaju povrede njegovog prava i naknada materijalne i nematerijalne štete koju mu pričini trgovac;
7) edukaciju – sticanje osnovnih znanja i veština neophodnih za pravilan i pouzdan izbor proizvoda i usluga, kao i znanja o osnovnim pravima i dužnostima potrošača i načinu njihovog ostvarivanja;
8) zdravu i održivu životnu sredinu – život i rad u sredini koja nije štetna za zdravlje i dobrobit sadašnje i budućih generacija, pravovremeno i potpuno informisanje o stanju životne sredine.
potrošač ne može da se odrekne prava utvdjenih ovim zakonom.

Svi pravni odnosi izmedju trgovca i potrošaća zasnivaju se ugovorom o kupoprodaji
odlikuje ih odredjena specifičnost na predmet ugovora, nači zakljućivanja, naćin izvršenja, vreme trajanja, naćin raskida,,,

Moguće je istaći sledeće ugovore:
ugovor na daljinu;
ugovor iznad poslovnih prostorija;
ugovor o prodaji robe;
ugovor o pružanju usluga;
ugovor o turističkom putovanju…
Najvažniji pojmovi u Zakona o ZP koja se nalazi u članu 5

 

Koja prava potrošača mogu biti predmet vansudskih, odnosno sudskih sporova

U globalu predmet sudske zaštite mogu biti
Zaštita potrošača od nepoštene poslovne prkse trgovca koja obuhvata obmanjujuću i nasrtljujuću praksu to je ćlan od 18 do 24 Zakona o ZP
Zaštita potrošača u ostvarivanju prava iz ugovora koje sadrže nepravične odredbe. Nepravične odredbe je svaka odrdba koja je protivan načelu savesnosti i poštenja koja ima za posledicu značajnu nesrazmeru na štetu potrošača član 41 do 45
nepravične ugovorne odredbe su ništave
Saobraznost robe znači da roba, kao predmet ugovora o svemu odgovora svojstvima i kvalitetu stvari koju trgovac prodaje i kupac plaća clanu 50 do 53

Sudska zaštita prava potrošača

Novi Zakon o zaštiti pšotrošača glava XIII član 139. do 142, vezano za zaštitu potrošača, sadrži i uredjuje pitanja vezano za podnošenej potoršačkih prigovora, vodjenje nacionalnog registra potrošačkih prigovora i način vansudskog rešavanja potrošačkih sporova.

 

Pojam i predmet potrošačkog spora

Potrošački spor se dešiniše kao svaki spor koji proizilazi iz ugovornog odnosa potrošača i trgovca član 140 stav 1 Zakona o ZP.
Pokretanje i vodjenej postupka vansudskog rešavanja potrošačkog spora,ne isključuje niti utiče na pokretanje na ostavrivanju prava na sudsku zaštitu, u skaldu sa zakonom clan 143. Zakona o ZP.
Pokretanje ili vodjenje postupka za zaštitu kolektivnog interesa potrošala, ne sprečava potrošača kome je prouzrokovana šteta, da pokrene pred nadležnim sudom postupak za naknadu štete ili da pred sudom pokrene postupka za poništaj ili utvrdjivanje ništavnosti ugovora.
U parničnom postupku pred sudom u potrošačkom sporu ne plaća se sudska taksa za tužbu ako vednost spora ne prelazi iznos od 500.000,00 RSD.

 

Postupak za rešavanje potrošačkih sporova

Postupak za rešavanje potrošačkih sporova uredjen je kod nas po pri put našim novim Zakonom o parničnom postupku Galava XXXV član 488. Do 493 koji se primenjuje pošev od 01.februara 2012.
Kao što je je veš istaknuto, potrošački spor je svaki spor koji proizilazi iu ugovorenog odnosa izmedju potošača i trgovca.
Izuzetno, sporovi koji nastanu iz Ugovorenog odnosa potrošača i trgovca a koji nastanu usled:
1. Smrti, telesne ozlede ili narušenog zdravlja;
2. Pružanje i zdrastvenih ili pravnih usluga
3. Sporovi o preenosu prava na nepokretnostima,
Ne smatraju se na potršačim sporovimai na njih se neće primenjeivati odredbe glave XXXV ZPP.
Odluku presudu u potošakim sporovima donossi sudija pojedinac.
Najznačajnije posebnosti koje odstupaju od redovne parnične procedure koje se donose na rešavanje potrošačkih sporova utvrdjene su u članu 488 do 493 ZPP bile bi sledeće:
U potošačkim sporovima tužba se ne dostavlja tzćenom na odgovor nego uz poziv za glavnu raspravu;
U potrošačkim sporovima ne zakazuje se niti održava pripremno ročište
Rošište za glavnu raspravu zakazuje se i održava najkasnije u roku od 30 danaod dana prijema tužbe u sudu čime se obezbedjuej ekonomičnost postupka
Na ročište za glavnu raspravu, sud će upozoriti stranke da sve činjenice i dokaze iznesu do zaključivanja prvog ročišta, a da u žalbi protiv presude ne mogu da iznesu nove činjenice niti predlagati nove dokaze.
U postupku po potrošačkim sporovima dozvoljena je posebna žalba samo protiv rešenja kojm se okončava postupak.
Presuda, odnosno rešenje kojim se okončava parnični postupak može da se pobije žalbom zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Protiv presude kojom se okončava postupak, parnične stranke mogu da izjave žalbu u roku od 8 dana. Rok za žalbu računa se od dana objavljivanja presude

Pored navedenih oblika zaštite potoršačkih prava u potrošačkim sporovima, sudsku zaštitu potrošačima pružaju prekršajni sudovi u postupku po prijavama za prekršaje iz člana 160. Zakona o zaštiti potrošača.

 

Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža: