EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA 

ŠTA JE EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA? Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud sa sedištem u Strazburu. Broj sudija je jednak broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija). Savet Evrope trenutno čini četrdeset sedam država članica. Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne predstavljaju nijednu zemlju. U radu sa predstavkama, Sud sarađuje sa Sekretarijatom koji uglavnom čine  pravnici iz zemalja članica. Oni su takođe potpuno nezavisni od svojih zemalja i ne predstavljaju podnosioce predstavki niti zemlje. ŠTA JE EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA? Evropska konvencija o ljudskim pravima je međunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje članice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava način njegovog funkcionisanja, sadrži listu prava i garantija koje priznaje svaka država članica. ŠTA RADI EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA? Sud primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Njegov zadatak je da obezbedi da države članice poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada se ustanovi da je država članica prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud donosi presudu. Presude su obavezujuće: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa njom. KADA SE MOŽETE OBRATITI EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA? Možete podneti predstavku Sudu ako smatrate da ste lično i direktno bili žrtva kršenja prava garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima. Povreda prava mora biti učinjena od strane zemlje potpisnice Konvencije. KOJA PRAVA SU ZAGARANTOVANA KONVENCIJOM I NJENIM PROTOKOLIMA? Konvencija garantuje, pojedinačno: pravo na život; pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima; pravo na slobodu i bezbednost ličnosti; pravo na slobodu izražavanja; pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti; pravo na slobodu udruživanja; pravo na slobodu okupljanja; pravo na efikasan pravni lek; pravo na mirno uživanje imovine; i pravo na slobodne izbore. ŠTA KONVENCIJA I NJENI PROTOKOLI ZABRANJUJU? Konvencija zabranjuje, pojedinačno: mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje i kažnjavanje; ropstvo ili ropski položaj i prinudan rad; diskriminaciju u uživanju prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom; proterivanje sopstvenih državljana od strane države ili sprečavanje njihovog ulaska u zemlju; kolektivno proterivanje stranaca. KOJI SE USLOVI ODNOSE NA VAS LIČNO? Morate biti neposredno i lično žrtva navodnog kršenja jednog od prava garantovanih Konvencijom. Ne možete podnositi generalne pritužbe na zakon ili postupak, npr. ako ih smatrate nepravednim; niti se možete žaliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a Vi ste njihov zvanični predstavnik). Kršenje prava mora biti počinjeno ²u nadležnosti² ­ od strane jedne od država koje obavezuje Konvencija, što obično znači unutar njene teritorije. Ne morate biti državljanin neke od država članica Saveta Evrope. Možete biti pojedinac ili pravno lice poput preduzeća ili udruženja. DA LI POSTOJE NEKI USLOVI ZA PODNOŠENJE PREDSTAVKE, A ODNOSE SE NA NACIONALNE SUDOVE? Da. Morate iskoristiti svaki pravni lek unutar države koji bi mogao da pomogne u obeštećenju u predmetu povodom kojeg podnosite predstavku →