ZAKON O MOBINGU – NEDOVOLJNA PRIMENA U PRAKSI

Zanimljivu sliku u vezi Zakona o mobingu daje statistika – naime, većina žrtava koje se odluče da prijave mobing jesu žene, a istovremeno, većinu žrtava i čine žene. Za to vreme, od 2010 kada je donet zakon, nije se mnogo odmaklo

mobing advokat

Za nešto više od tri godine, koliko u našo zemlji postoji Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, statistički podaci pokazuju da je jedna od šest osoba iskusila neki vid mobinga na poslu.

Zamenica pokrajinskog ombudsmana, Danica Todorov, kaže da isti podaci, takođe, pokazuju i da, iako je jednak broj žena i muškaraca zlostavljača, mnogo je veći procenat žena među žrtvama.

Od kako je Zakon donet, svakodnevno se beleže prikriveni oblici mobinga. Od sprečavanja napredovanja u radnoj organizaciji, preko osveta i otpuštanja radnika sa zdravstvenim problemima, do seksualnog uznemiravanja.

Uprkos tome, mobingom se ne može nazvati jedan konkretan akt.

Da bi se neka radnja ili ponašanje kolega ili poslodavca moglo okarakterisati kao mobing, neophodno da je prođe određen vremenski period tokom kog će se te radnje ili ponašanja ponavljati. Tako dolazimo i do vrlo važnog pitanja, a to je, zbog čega se nakon svega, tako teško odlučujemo da mobing prijavimo.

Advokat Branislav Travica, kaže za RTV, da je jako mali prijavljenih slučajeva mobinga, prvenstveno zbog toga što radnici nisu upoznati sa svojim pravima.

“Drugi razlog tome je finsijska privredna, socijalna i svaka druga situacija u zemlji u kojoj su ljudi uplašeni za svoje radno mesto”

Ta nesigurnost, kako dodaje i koordinatorka Savetovališta za podršku ženama, Biljana Stepanov, posebno se odnosi na porodice u kojima su žene jedini zaposleni član domaćinstva.

“U slučajevima gde je žena jedina zaposlena u porodici, vrlo se retko i teško odlučuje da taj mobing prijavi. Ona se pre trudi da promeni svoje ponašanje ili se prilagodi kako bi sačuvala to radno mesto”.

Postojeći zakon, kao i većina naših zakona, u teoretskom smislu jeste funkcionalan, tvrde pravnici, ali on podrazumeva društvo koje mi nemamo. Podrazumeva određene sankcije, pisane i nepisane norme koje će se kod prodavca primenjivati, što kod nas, još uvek, nije slučaj. Kreiranje atmosfere u kojoj nema mobinga, tvrde stručnjaci, počinje onog momenta kada se svaka žrtva odluči da prijavi zlostavljanje.

Izvor: Tanjug

 

Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža: