advokatSubjekti prava (fizičke i pravne osobe) kada zaključuju ugovore (pravne poslove) u pravilu nastupaju u svoje ime i za svoj interes, međutim često se dešavaju situacije kada jedan subjekt sve svoje poslove ne može sam zaključivati zbog toga mora angažovati treću osobu da za njega sklapa pravne poslove, to bi bilo zastupanje.
Zastupanje može biti posredno i neposredno, posredno zastupanje postoji kada lice sklapa pravni posao u svoje ime, ali za račun drugog lica, a neposredno kada zaključuje pravni posao u ime drugog i za račun drugog (zastupanog).
Pored ove podjele postoji i ugovorno i zakonsko zastupanje,ugovorno zastupanje bi bilo kada zastupanje nastaje na osnovu ugovora (ugovora o punomoćstvu), i to voljom zastupanog, a zakonsko odnosno vanugovorno kada zakon nalaže zastupanje određene osobe, bez saglasnoti i volje zastupanog.Zastupnik mora postupati u skladu sa ovlašćenjem koje je dobio od zastupanog, jer on zaključuje pravni posao u njegovo ime i sva prava i obaveze se odnose na njega a ne na zastupnika. Međutim ukoliko zastupnik i prekorači ovlaštenja smatra se da je ugovor zaključen ali između te treće strane i zastupnika. Špstavlja se pitanje ko sve može biti zastupnik, neki kažu da to mora biti poslovno sposobno lice, a neki kažu da to može biti i osoba sa ograničenom poslovnom sposobnošću, jer ne preuzima nikakve osoba za sebe samo zastupa drugog.Punomoć je ovlaštenje koje zastupani daje zastupniku i na osnovu toga on može zaključivati poslove u njegovo ime. Postoji više vrsta punomoći:
Opšta punomoć.
Generična punomoć.
Posebna punomoć.Punomoć prestaje opozivom od strane punomoćnika ili vlastodavca, kao i smrću punomoćnika.

 

Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža: