Više desetina hiljada građana Srbije uzvrpolji se oko 20. dana u mesecu. Neki zovu filijale „Poštanske štedionice”, drugi pažljivo slušaju vesti ili zovu sapatnike koji su na istoj muci ne bi li čuli „kad će da legne“. Za one koji su bez svoje krivice ostali bez posla i crkavica koju dobijaju od Nacionalne službe za zapošljavanje mnogo znači.

Zakon kaže da pravo na novčanu naknadu ima nezaposleno lice koje je bilo obavezno osigurano za slučaj nezaposlenosti najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Trajanje ovog prava zavisi od godina staža, a osnovica za utvrđivanje visine novčane naknade jeste prosečna zarada, koja je nezaposlenom isplaćena u skladu sa zakonom u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je prestalo osiguranje.

Kad predaju sva neophodna dokumenta i dobiju rešenje o visini nadoknade koja se utvrđuje za svokog korisnika pojedinačno, nezaposlenima ostaje samo čekanje na vest kada će da legne isplata. Obavešteniji, međutim, već tada počinju da preračunavaju za koji će iznos, kada „plaćeni staž“ na birou istekne, presaviti tabak. Dosadašnja sudska praksa, naime, pokazuje da Nacionalna služba za zapošljavanje primenjuje pogrešan način obračuna, pa je i ta sitna suma koju nezaposleni dobijaju sa biroa manja nego što bi trebalo da bude.

Krivi revizori

Prve tužbe protiv Nacionalne službe za zapošljavanje krenule su na jugu Srbije. Prema pisanju „Novosti“ u periodu od 2012. do avgusta 2013. godine na adresu leskovačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje stiglo je blizu 2.000 tužbi građana koji su koristili pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Osnov za tužbu bio je neadekvatan obračun nadoknade, a osim razlike potrživali su i kamatu.

Početkom ove godine na oglasnim tablama po centru Kragujevca osvanuo je list hartije A4 formata putem koga Udruženje za zaštitu prava zaposlenih poziva sve koji su u poslednje tri godine primali nadoknadu za slučaj nezaposlenosti da im se jave. Udruženje je obećavalo pomoć u ostvarivanju prava naknade štete zbog primanja iznosa manjeg od zakonom propisanog. U čemu je caka ekipi „Kragujevačkih“ objašnjava advokat Radivoje Kastratović, u čiju kancelariju gotovo svake nedelje dolazi po neki klijent sa ovom mukom.

– Zakon kaže da se novčana naknada utvrđuje u visini od 50 osto osnovice. Naknada ne može biti viša od 160 odsto niti niža od 80 posto minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu za mesec u kojem se vrši isplata novčane naknade.

Nacionalna služba za zapošljavanje, međutim, primenjuje pogrešan način obračuna, pa od utvrđene nadoknade odbija deo iznosa na ime doprinosa za zdravstveno, penziono i socijalno osiguranje. Radeći to krši zakon, ali i uskraćuje nezaposlenima deo iznosa koji im sleduje, kaže Radivoje Kastratović.

Uz iznos za koji im je nadoknada umanjena nezaposlenima sleduje i zakonska kamata.
– Prvostepene presude počele su da stižu već krajem prošle godine i sve su bile u korist zaposlenih. Postupak se u proseku završava za šest sedam meseci, praktično na dva počišta, pošto je potrebno ekonomsko – finansijsko veštačenje, kaže naš sagovornik.
Pogrešan način obračuna, po njegovim rečima, Nacionalna služba za zapošljavanje primenjuje od marta 2012. godine. Svi oni koji su od tada primali novčanu naoknadu imaju pravo da preko suda potražuju razliku i kamatu.

– Ovakav obračun NSZ je počela da primenjuje nakon kontrole Državne revizorske institucije. NJihov argument na sudu bio je da su revizori naložili da se obračun radi tako. Činjenica je, međutim, a i sud je svojim presudama to potvrdio, da uputstvo revizora nikako ne može biti starije od zakona. Prava nezaposlenih koji su bez svoje krivice ostali bez posla propisana su zakonom, pojašnjava Kastratović.

Još posla za advokate

Način obračuna koji Nacionalna služba za zapošljavanje primenjuje jedinstven je za celu Srbiju, te je nesporno da su svi korisnici ovog prava u protekle tri godine u „istom sosu“. Visina tužbenih zahteva zavisi, međutim, o visine mesečne nadoknade utvrđene rešenjem, ali i broja meseci koji je nezaposleni proveo „na plati“ na birou, pa se kreće od nekoliko hiljada do nekoliko desetina hiljada dinara.

Kako Nacionalna služba za zapošljavanje i nakon hiljada tužbi koje su za nekoliko godina pristigle još uvek nije promenila način obračuna izvesno je da će novih parnica biti i u predstojećem periodu.

– Jedini dokument koji korisnici prava na nadoknadu moraju da poseduju ukoliko se odluče da tuže za obračunatu razliku jeste rešenje koje dobijaju od Nacionalne službe za zapošljavanje prilikom ostvarivanja ovog prava. U njemu stoji obračunati iznos i broj meseci tokom kojih primaju nadoknadu, kaže Radivoje Kastratović.

Ako je suditi po dosadašnjem načinu reagovanja Nacionalnu službu za zapošljavanje, a u krajnjoj liniji ni državu, ne brine to što su zbog tužbi troškovi dodatno uvećani kamatama i iznosima sudskih troškova, pa će posla za advokate, sva je prilika, biti još dugo.
Istina, instituciji koja se brine o nezaposlenima u Srbiji nije prvi put da se suočava sa tužbama svojih korisnika. Sličnu situaciju imali su pre šest-sedam godina kada je zbog novog zakonskog rešenja korisnicima, kojima je pravo priznato u iznosu prosečne neto mesečne zarade, naknada umanjena za 20 odsto. Sudovi su tada donosili presude u korist nezaposlenih, pošto su bili na stanovištu kako NSZ mora da isplaćuje naknade koje su za njih povoljnije.

Po pisanju „Novosti“ samo u dva slučaja iz 2008. godine Nacionalna služba za zapošljavanje je isplatila razliku u iznosu od oko 250.000 dinara, a sudski troškovi su iznosili polovinu tog iznosa.