Veridba je sporazum dva lica različitog pola da će zaključiti brak. Ona uvek predhodi zaključenju braka,ali je novo formalnosti različit. Saglasnost za zaključenje braka je rezultat ovog predhodnog odgovora. bez obzira na način nastanka veridbe, njen karakter je privremen. Ona treba samo da dovede do zaključenja brakakao jednog trajnog stanja.

veridba i brak

Pravna priroda veridbe  Naše pozitivno pravo ne normira veridbu. Ona je samo prost životni dogadjaj, izvan pravnog regulisanja, svaka strana može slobodni odustati od nameravanog zaključenja braka. Sva moderna zakonodavstva danas stoje na sličnom stanovištvu. Budući da se brak zasniva slobodnim pristankom ugovorenih strana, to je bilo kakvo predhodno obavezivvanje protivno takvoj slobodi. Verenici su slobodni da raskinu veridbu, ali drugoj strani ne smeju nanosoti štetu, inače postoji gradjansko pravna odgovornost za štetu. Pored toga verenici često jedan drugom daju poklone koje mogu imati znatnu vrednost, pa se po raskidu veridbe postavlja pitanje sudbine tih poklona.

raskid veridbe i pokloni

Raskid veridbe i gradjansko pravna odgovorsnost   Pitanje gradjansko pravne odgovornosti rešava se prema opštim pravilima o  krivici i onakadi štete. Ako je iz okolnosti slučaja jasno da je obećanje braka učinjeno samo u nameri da se drugom nanese šteta ili je raskid učinjen na brutalan i ponižavajuči način iz čega je za drugu stanu nastala šteta. onda se šteta mora nadoknaditi. Krivicu mora dokazati ona strana koja tvrdi da ona postoji jer se e prepostavlja. Šteta može biti imovinska i neimovinska. Imovinska može biti stvarna i izmakla dobit. Stvarna šteta obično nastaje u vezi sa troškovima oko organizovanja očekivanog venčanja. Izmakla dobit je ona korist koja bi bila ostvarena da nije bilo veridbe. Neimovinska ili moralna šteta je povreda neimovinskih, subjektivnih prava (pravo na čast, ugled).

 

Raskid veridbe i povraćaj poklona   U sudskoj praksi su česti zahtevi za povraćaj poklona koji su povodom veridbe bili učinjeni, uzajamno ili od trećih lica. Povračaj ili zadrćavanje poklona zavisi od njihove prirode i načina prestanka veridbe. Vračaju se samo pokloni veće vrednosti. Ako je veridba prestala raskidom, treba prihvatiti stav da se pokloni vračaju bez obzira na krivicu za raskid. Ovo proizilazi iz pravila o neosnovanom bogaćenju. Pokloni su dati s obzirom na budući osnov koji se nije ostvario. Ako je veridba prestala smrću jednog verenika pokloni se ne vraćaju!

 

Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža:.