ŠTA JE EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA?

Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud sa sedištem u Strazburu. Broj sudija je
jednak broju zemalja članica Saveta Evrope koje su ratifikovale Konvenciju o zaštiti ljudskih
prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Evropska konvencija). Savet Evrope trenutno čini
četrdeset sedam država članica. Sudije Evropskog suda za ljudska prava deluju samostalno i ne
predstavljaju nijednu zemlju. U radu sa predstavkama, Sud sarađuje sa Sekretarijatom koji
uglavnom čine  pravnici iz zemalja članica. Oni su takođe potpuno nezavisni od svojih zemalja i
ne predstavljaju podnosioce predstavki niti zemlje.evropski sud strzbur

ŠTA JE EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA?

Evropska konvencija o ljudskim pravima je međunarodni ugovor koji mogu potpisati samo zemlje
članice Saveta Evrope. Konvencija, kojom se Sud osniva i koja objašnjava način njegovog
funkcionisanja, sadrži listu prava i garantija koje priznaje svaka država članica.

ŠTA RADI EVROPSKI SUD ZA LJUDSKA PRAVA?

Sud primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Njegov zadatak je da obezbedi da
države članice poštuju prava i garantije koje su date Konvencijom. On to sprovodi kroz
razmatranje predstavki (aplikacija, tužbi) podnetih od strane pojedinaca ili ponekad, država. Kada
se ustanovi da je država članica prekršila jedno ili više prava i garantija, Sud donosi presudu.
Presude su obavezujuće: država na koju se presuda odnosi je u obavezi da deluje u skladu sa
njom.

KADA SE MOŽETE OBRATITI EVROPSKOM SUDU ZA LJUDSKA PRAVA?

Možete podneti predstavku Sudu ako smatrate da ste lično i direktno bili žrtva kršenja prava
garantovanih Konvencijom ili njenim Protokolima. Povreda prava mora biti učinjena od strane
zemlje potpisnice Konvencije.

KOJA PRAVA SU ZAGARANTOVANA KONVENCIJOM I NJENIM PROTOKOLIMA?

Konvencija garantuje, pojedinačno:

pravo na život;
pravo na pravično suđenje u građanskim i krivičnim postupcima;
pravo na slobodu i bezbednost ličnosti;
pravo na slobodu izražavanja;
pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti;
pravo na slobodu udruživanja;
pravo na slobodu okupljanja;
pravo na efikasan pravni lek;
pravo na mirno uživanje imovine; i
pravo na slobodne izbore.
ŠTA KONVENCIJA I NJENI PROTOKOLI ZABRANJUJU?

Konvencija zabranjuje, pojedinačno:

mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje i kažnjavanje;
ropstvo ili ropski položaj i prinudan rad;
diskriminaciju u uživanju prava i sloboda zagarantovanih Konvencijom;
proterivanje sopstvenih državljana od strane države ili sprečavanje njihovog ulaska u zemlju;
kolektivno proterivanje stranaca.
KOJI SE USLOVI ODNOSE NA VAS LIČNO?

Morate biti neposredno i lično žrtva navodnog kršenja jednog od prava garantovanih
Konvencijom. Ne možete podnositi generalne pritužbe na zakon ili postupak, npr. ako ih
smatrate nepravednim; niti se možete žaliti u ime drugih lica (osim ako su jasno identifikovana a
Vi ste njihov zvanični predstavnik).
Kršenje prava mora biti počinjeno ²u nadležnosti² ­ od strane jedne od država koje obavezuje
Konvencija, što obično znači unutar njene teritorije. Ne morate biti državljanin neke od država
članica Saveta Evrope.
Možete biti pojedinac ili pravno lice poput preduzeća ili udruženja.
DA LI POSTOJE NEKI USLOVI ZA PODNOŠENJE PREDSTAVKE, A ODNOSE SE NA
NACIONALNE SUDOVE?

Da. Morate iskoristiti svaki pravni lek unutar države koji bi mogao da pomogne u obeštećenju u
predmetu povodom kojeg podnosite predstavku
(ovo obično znači obraćanje nadležnom sudu, uz podnošenje žalbe, odnosno žalbe višem sudu
do pravosnažne sudske odluke, kao i podnošenje ustavne žalbe Ustavnom sudu Republike
Srbije. Rok za ustavnu žalbu je 30 dana od pravosnažnosti).
Nije dovoljno samo upotrebiti pravne lekove. Tokom postupka pred nacionalnim sudovima,
takođe, morate istaći vaše primedbe na poštovanje Konvencije (one koje navodno predstavljaju
kršenje Konvencije).
Imate samo šest meseci da od dana donošenja konačne presude u domaćem pravosuđu
(generalno gledano, presuda najvišeg suda) podnesete predstavku. Nakon tog perioda vaša
predstavka ne može biti prihvaćena od strane Suda.
PROTIV KOGA  MOŽETE ULOŽITI PREDSTAVKU?

Protiv jedne ili više država potpisnica Konvencije koja(e) je (su), po Vašem mišljenju (kroz jedno
ili više dela ili propusta) direktno uticala(e) na Vas i kršila(e) Evropsku konvenciju o ljudskim
pravima.
Postupak ili postupci na koje se žalite moraju biti preduzeti od strane jedne ili više javnih vlasti u
državi koje se žalba tiče (npr. sud ili administrativna uprava).
Sud ne može razmatrati predstavke protiv fizičkih lica ili privatnih institucija, kao što su privatne
kompanije.
ŠTA MOŽE BITI PREDMET PREDSTAVKE?

Vaša predstavka se mora odnositi na jedno od prava zagarantovanih Evropskom konvencijom o
ljudskim pravima. Navodno kršenje podrazumeva  širok spektar mogućih situacija: mučenje i
ponižavajuće postupanje sa zatvorenicima; nezakonitost hapšenja; nedostake u građanskim i
krivičnim postupcima; diskriminaciju u primeni prava; prava roditelja; nepoštovanje privatnog i
porodičnog života, doma i prepiske; ograničenje u izražavanju mišljenja ili saopštavanja ili
primanja informacija; kršenje slobode učešća na okupljanjima ili demonstracijama; isterivanje ili
izručivanje; oduzimanje imovine i eksproprijacija.

KAKO SE PODNOSI PREDSTAVKA SUDU?

Predstavka se podnosi pismenim putem, slanjem predstavke Sudu poštom, davanjem jasnih
informacija u formularu za podnošenje predstavke, uz potrebnu dokumentaciju. Ne sme se
koristiti nikakav drugi formular (pravilo 47 Poslovnika suda). Predstavka se šalje na sledeću
adresu (predstavku ne možete podneti preko kancelarije Saveta Evrope):

 

Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža: