PORODIČNI ZAKON
Prvi deo
OSNOVNE ODREDBE
Sadržina zakona
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj
zajednici, odnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdržavanje,
imovinski odnosi u porodici, zaštita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa
porodičnim odnosima i lično ime.
Porodica
Član 2.
(1) Porodica uživa posebnu zaštitu države.
(2) Svako ima pravo na poštovanje svog porodičnog života.
Brak
Član 3.
(1) Brak je zakonom uređena zajednica života žene i muškarca.
(2) Brak se može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka
budućih supružnika.
(3) Supružnici su ravnopravni.
Vanbračna zajednica
Član 4.
(1) Vanbračna zajednica je trajnija zajednica života žene i muškarca,
između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri).
(2) Vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima
određenim ovim zakonom.
Rađanje, majka i dete
Član 5.
(1) Žena slobodno odlučuje o rađanju.
(2) Majka i dete uživaju posebnu zaštitu države. – 2 –
Dete
Član 6.
(1) Svako je dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim
aktivnostima koje se tiču deteta.
(2) Država ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za zaštitu
deteta od zanemarivanja, od fizičkog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od
svake vrste eksploatacije.
(3) Država ima obavezu da poštuje, štiti i unapređuje prava deteta.
(4) Dete rođeno van braka ima jednaka prava kao dete rođeno u
braku.
(5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete
prema roditeljima.
(6) Država je dužna da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi
zaštitu u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće.
Roditelji
Član 7.
(1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno.
(2) Roditelji su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava.
(3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava.
(4) Usvojitelji imaju pravni položaj roditelja.
Izdržavanje
Član 8.
(1) Izdržavanje je pravo i dužnost članova porodice određenih ovim
zakonom.
(2) Odricanje od prava na izdržavanje nema pravnog dejstva.
Imovinski odnosi
Član 9.
Imovinski odnosi u porodici uređuju se zakonom, a mogu se uređivati i
sporazumno, u skladu sa ovim zakonom. – 3 –
Nasilje u porodici
Član 10.
(1) Zabranjeno je nasilje u porodici.
(2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na zaštitu od nasilja u
porodici.
Punoletstvo i poslovna sposobnost
Član 11.
(1) Punoletstvo se stiče sa navršenom 18. godinom života.
(2) Potpuna poslovna sposobnost stiče se punoletstvom i sklapanjem
braka pre punoletstva uz dozvolu suda.
(3) Sud može dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti
maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a postalo je roditelj i dostiglo je
telesnu i duševnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj ličnosti,
pravima i interesima.
(4) O dozvoli iz st. 2. i 3. ovog člana sud odlučuje u vanparničnom
postupku.
Organ starateljstva
Član 12.
(1) Poslove zaštite porodice, pomoći porodici i starateljstva, u smislu
ovog zakona, vrši centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva).
(2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrđenih ovim
zakonom rešava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene.
(3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde stručnog rada te
sadržaj i način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadležan za
porodičnu zaštitu.
Lično ime
Član 13.
(1) Svako ima pravo na lično ime.
(2) Pravo na lično ime stiče se rođenjem.
(3) Lično ime se može promeniti pod uslovima određenim ovim
zakonom. – 4 –
Nadzor
Član 14.
(1) Nadzor nad radom organa starateljstva vrši ministarstvo nadležno
za porodičnu zaštitu.
(2) Nadzor nad stručnim radom organa starateljstva vrši ministarstvo
nadležno za porodičnu zaštitu.
(3) Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje način vršenja
nadzora nad stručnim radom organa starateljstva.
Drugi deo
BRAK
I. SKLAPANJE BRAKA
Različitost polova, izjava volje i nadležnost
Član 15.
Brak sklapaju dva lica različitog pola davanjem izjava volje pred
matičarem.
Zajednica života
Član 16.
Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice života supružnika.
Smetnje za sklapanje braka
Bračnost
Član 17.
Brak ne može sklopiti lice koje je već u braku.
Nesposobnost za rasuđivanje
Član 18.
Brak ne može sklopiti lice koje je nesposobno za rasuđivanje. – 5 –
Krvno srodstvo
Član 19.
Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji, a od srodnika u
pobočnoj liniji brak ne mogu sklopiti: rođeni brat i sestra, brat i sestra po ocu ili majci,
stric i sinovica, ujak i sestričina, tetka i bratanac, tetka i sestrić, deca rođene braće i
sestara, te deca braće i sestara po ocu ili majci.
Adoptivno srodstvo
Član 20.
Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja
smetnju za sklapanje braka na isti način kao i krvno srodstvo.
Tazbinsko srodstvo
Član 21.
(1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave
linije: svekar i snaha, zet i tašta, očuh i pastorka te maćeha i pastorak.
(2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka između
tazbinskih srodnika iz stava 1. ovog člana.
Starateljstvo
Član 22.
Brak ne mogu sklopiti staratelj i štićenik.
Maloletstvo
Član 23.
(1) Brak ne može sklopiti lice koje nije navršilo 18. godinu života.
(2) Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka
maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu
zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku.
Sloboda volje
Član 24.
Brak ne može sklopiti lice čija volja nije slobodna. – 6 –
II. DEJSTVA BRAKA
Zajednica života, poštovanje i pomaganje
Član 25.
Supružnici su dužni da vode zajednički život te da se uzajamno
poštuju i pomažu.
Izbor rada i zanimanja
Član 26.
Supružnici su nezavisni u izboru rada i zanimanja.
Mesto stanovanja i zajedničko domaćinstvo
Član 27.
Supružnici sporazumno određuju mesto stanovanja i odlučuju o
vođenju zajedničkog domaćinstva.
Izdržavanje
Član 28.
Supružnici su dužni da se uzajamno izdržavaju pod uslovima
određenim ovim zakonom.
Imovinski odnosi
Član 29.
(1) Imovina supružnika može biti zajednička i posebna imovina.
(2) Supružnici mogu, pod uslovima određenim ovim zakonom, svoje
imovinske odnose urediti bračnim ugovorom.
III. PRESTANAK BRAKA
Načini prestanka braka
Član 30.
(1) Brak prestaje smrću supružnika, poništenjem i razvodom.
(2) Brak prestaje poništenjem i razvodom na dan pravnosnažnosti
presude o poništenju odnosno razvodu. – 7 –
(3) Brak prestaje poništenjem ako je ništav ili rušljiv, u skladu sa ovim
zakonom.
Ništavost braka
Različitost polova, izjava volje i nadležnost
Član 31.
Brak je ništav ako su ga sklopila dva lica istog pola, ako izjave volje
supružnika nisu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred matičarem.
Zajednica života
Član 32.
(1) Brak je ništav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice života
supružnika.
(2) Brak između lica iz stava 1. ovog člana neće se poništiti ako je
zajednica života supružnika naknadno uspostavljena.
Bračnost
Član 33.
(1) Brak je ništav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka
jednog supružnika.
(2) Novi brak neće se poništiti ako je raniji brak u međuvremenu
prestao.
Nesposobnost za rasuđivanje
Član 34.
(1) Brak je ništav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasuđivanje.
(2) Ako lice iz stava 1. ovog člana naknadno postane sposobno za
rasuđivanje, brak je rušljiv.
Srodstvo
Član 35.
(1) Brak je ništav ako su ga međusobno sklopili krvni, adoptivni ili
tazbinski srodnici između kojih nije dozvoljeno sklapanje braka.
(2) Brak između tazbinskih srodnika iz stava 1. ovog člana ne mora se
poništiti ako postoje opravdani razlozi. – 8 –
Starateljstvo
Član 36.
Brak je ništav ako su ga međusobno sklopili staratelj i štićenik.
Rušljivost braka
Maloletstvo
Član 37.
(1) Brak je rušljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.
(2) Brak maloletnika ne mora se poništiti ako se zadovolje uslovi iz
člana 23. stav 2. ovog zakona.
Prinuda
Član 38.
(1) Brak je rušljiv ako je na njegovo sklapanje supružnik pristao pod
prinudom.
(2) Prinuda postoji kada je drugi supružnik ili neko treći silom ili
pretnjom izazvao opravdan strah kod supružnika i kada je on zbog toga pristao na
sklapanje braka.
(3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je
ugrožen život, telo ili drugo značajno dobro jednog ili drugog supružnika odnosno
trećeg lica.
Zabluda
Član 39.
(1) Brak je rušljiv kada je na njegovo sklapanje supružnik pristao u
zabludi o ličnosti drugog supružnika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini.
(2) Zabluda o ličnosti postoji kada je supružnik mislio da sklapa brak
sa jednim licem, a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizičkoj ličnosti),
odnosno kada je sklopio brak sa licem sa kojim je želeo, ali to lice nije ono za koje se
izdavalo (zabluda o građanskoj ličnosti), a supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio
brak da je za to znao.
(3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini
zbog koje supružnik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. – 9 –
Razvod braka
Sporazum o razvodu
Član 40.
(1) Supružnici imaju pravo na razvod braka ako zaključe pismeni
sporazum o razvodu.
(2) Sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o
vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine.
(3) Sporazum o vršenju roditeljskog prava može imati oblik
sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom
vršenju roditeljskog prava.
Razvod po tužbi
Član 41.
Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi
ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života
supružnika.
Treći deo
ODNOSI DETETA I RODITELJA
I. PORODIČNI STATUS DETETA
1. Materinstvo i očinstvo
Materinstvo
Član 42.
Majka deteta jeste žena koja ga je rodila.
Utvrđivanje materinstva sudskom odlukom
Član 43.
(1) Ako žena koja je rodila dete nije upisana u matičnu knjigu rođenih
kao majka deteta, njeno materinstvo može biti utvrđeno pravnosnažnom sudskom
presudom.
(2) Pravo na utvrđivanje materinstva imaju dete i žena koja tvrdi da je
majka deteta. – 10 –
Osporavanje materinstva
Član 44.
(1) Materinstvo žene koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao
majka deteta – može biti osporeno.
(2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete, žena koja je
upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka deteta, žena koja tvrdi da je majka ako
istom tužbom traži i utvrđivanje svog materinstva, te muškarac koji se po ovom
zakonu smatra ocem deteta.
(3) Nije dopušteno osporavanje materinstva utvrđenog
pravnosnažnom sudskom presudom.
(4) Nije dopušteno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta.
(5) Nije dopušteno osporavanje materinstva posle smrti deteta.
Očinstvo
Član 45.
(1) Ocem deteta koje je rođeno u braku smatra se muž majke deteta.
(2) Ocem deteta koje je rođeno u roku od 300 dana od dana
prestanka braka smatra se muž majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smrću
muža i ako majka nije sklopila novi brak u tom roku.
(3) Ocem deteta koje je rođeno u novom braku smatra se muž majke
deteta iz tog braka.
(4) Ocem deteta koje je rođeno van braka smatra se muškarac čije je
očinstvo utvrđeno priznanjem, odnosno čije je očinstvo utvrđeno pravnosnažnom
sudskom presudom.
Ko može da prizna očinstvo
Član 46.
Očinstvo može da prizna muškarac koji je navršio 16. godinu života i
koji je sposoban za rasuđivanje.
Kada se može priznati očinstvo
Član 47.
(1) Očinstvo se može priznati samo ako je dete živo u trenutku
priznanja.
(2) Izuzetno, priznanje očinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre
rođenja deteta, ako se dete živo rodi. – 11 –
Saglasnost majke
Član 48.
(1) Sa priznanjem očinstva mora da se saglasi majka ako je navršila
16. godinu života i ako je sposobna za rasuđivanje.
(2) Ako majka ne može dati saglasnost, dovoljna je saglasnost deteta,
pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa članom 49. stav 1. ovog zakona.
Saglasnost deteta
Član 49.
(1) Sa priznanjem očinstva mora da se saglasi dete ako je navršilo 16.
godinu života i ako je sposobno za rasuđivanje.
(2) Ako dete ne može dati saglasnost, dovoljna je saglasnost majke.
Saglasnost staratelja deteta
Član 50.
Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost, saglasnost sa
priznanjem očinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa
starateljstva.
Kako se može priznati očinstvo
Član 51.
(1) Izjava o priznanju očinstva može se dati pred matičarem, organom
starateljstva ili sudom.
(2) Izjava o priznanju očinstva može se dati i u testamentu.
Opozivanje priznanja
Član 52.
Ni izjava o priznanju očinstva, ni izjava o saglasnosti sa priznanjem
očinstva – ne može se opozvati.
Ništavost priznanja
Član 53.
Ništave su i izjava o priznanju očinstva, i izjava o saglasnosti sa
priznanjem očinstva, ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punovažnost predviđeni
ovim zakonom. – 12 –
Rušljivost priznanja
Član 54.
Rušljive su i izjava o priznanju očinstva, i izjava o saglasnosti sa
priznanjem očinstva, ako su date pod prinudom ili u zabludi.
Utvrđivanje očinstva sudskom odlukom
Član 55.
(1) Ako očinstvo nije utvrđeno priznanjem, može biti utvrđeno
pravnosnažnom sudskom presudom.
(2) Pravo na utvrđivanje očinstva imaju: dete, majka i muškarac koji
tvrdi da je otac deteta.
Osporavanje očinstva
Član 56.
(1) Očinstvo muškarca koji je upisan u matičnu knjigu rođenih kao
otac deteta – može biti osporeno.
(2) Pravo na osporavanje očinstva imaju: dete, majka, muž majke i
muškarac koji tvrdi da je otac deteta ako istom tužbom traži i utvrđivanje svog
očinstva.
(3) Nije dopušteno osporavanje očinstva utvrđenog pravnosnažnom
sudskom presudom.
(4) Nije dopušteno osporavanje očinstva utvrđenog priznanjem onim
licima koja su se saglasila sa priznanjem očinstva.
(5) Nije dopušteno osporavanje očinstva posle usvojenja deteta.
(6) Nije dopušteno osporavanje očinstva posle smrti deteta.
2. Materinstvo i očinstvo u slučaju začeća uz biomedicinsku
pomoć
Materinstvo
Član 57.
(1) Majka deteta začetog uz biomedicinsku pomoć jeste žena koja ga
je rodila.
(2) Ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanom jajnom
ćelijom, materinstvo žene koja je darovala jajnu ćeliju ne može se utvrđivati. – 13 –
Očinstvo
Član 58.
(1) Ocem deteta koje je začeto uz biomedicinsku pomoć smatra se
muž majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja
dao pismeni pristanak.
(2) Ocem deteta koje je začeto uz biomedicinsku pomoć smatra se i
vanbračni partner majke, pod uslovom da je za postupak biomedicinski
potpomognutog oplođenja dao pismeni pristanak.
(3) Očinstvo muškarca koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1. i 2.
ovog člana ne može se osporavati.
(4) Muškarac koji se smatra ocem deteta u smislu st. 1. i 2. ovog
člana ima pravo na osporavanje očinstva samo ako dete nije začeto postupkom
biomedicinski potpomognutog oplođenja.
(5) Ako je dete začeto uz biomedicinsku pomoć darovanim semenim
ćelijama, očinstvo muškarca koji je darovao semene ćelije ne može se utvrđivati.
II. DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM
1. Prava deteta
Poreklo
Član 59.
(1) Dete, bez obzira na uzrast, ima pravo da zna ko su mu roditelji.
(2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji može biti ograničeno samo
ovim zakonom.
(3) Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih i u drugu dokumentaciju koja
se odnosi na njegovo poreklo.
Život sa roditeljima
Član 60.
(1) Dete ima pravo da živi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu
staraju pre svih drugih.
(2) Pravo deteta da živi sa roditeljima može biti ograničeno samo
sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta.
(3) Sud može doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako
postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimično liši roditeljskog prava ili u slučaju
nasilja u porodici. – 14 –
(4) Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje može odlučiti sa kojim će roditeljem živeti.
Lični odnosi
Član 61.
(1) Dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne
živi.
(2) Pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne
živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu
deteta.
(3) Sud može doneti odluku o ograničavanju prava deteta da održava
lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi ako postoje razlozi da se taj roditelj
potpuno ili delimično liši roditeljskog prava ili u slučaju nasilja u porodici.
(4) Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje može odlučiti o održavanju ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi.
(5) Dete ima pravo da održava lične odnose i sa srodnicima i drugim
licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom
odlukom.
Razvoj deteta
Član 62.
(1) Dete ima pravo na obezbeđenje najboljih mogućih životnih i
zdravstvenih uslova za svoj pravilan i potpun razvoj.
(2) Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje može dati pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata.
Obrazovanje deteta
Član 63.
(1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim
sposobnostima, željama i sklonostima.
(2) Dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje može odlučiti koju će srednju školu pohađati.
Poslovna sposobnost deteta
Član 64.
(1) Dete koje nije navršilo 14. godinu života (mlađi maloletnik) može
preduzimati pravne poslove kojima pribavlja isključivo prava, pravne poslove kojima
ne stiče ni prava ni obaveze i pravne poslove malog značaja. – 15 –
(2) Dete koje je navršilo 14. godinu života (stariji maloletnik) može
preduzimati, pored pravnih poslova iz stava 1. ovog člana, i sve ostale pravne
poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno saglasnost organa
starateljstva za pravne poslove iz člana 193. stav 3. ovog zakona.
(3) Dete koje je navršilo 15. godinu života može preduzimati pravne
poslove kojima upravlja i raspolaže svojom zaradom ili imovinom koju je steklo
sopstvenim radom.
(4) Dete može preduzimati i druge pravne poslove kada je to
predviđeno zakonom.
Mišljenje deteta
Član 65.
(1) Dete koje je sposobno da formira svoje mišljenje ima pravo
slobodnog izražavanja tog mišljenja.
(2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su
mu potrebna za formiranje svog mišljenja.
(3) Mišljenju deteta mora se posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima
koja ga se tiču i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u
skladu sa godinama i zrelošću deteta.
(4) Dete koje je navršilo 10. godinu života može slobodno i
neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome
se odlučuje o njegovim pravima.
(5) Dete koje je navršilo 10. godinu života može se samo, odnosno
preko nekog drugog lica ili ustanove, obratiti sudu ili organu uprave i zatražiti pomoć
u ostvarivanju svog prava na slobodno izražavanje mišljenja.
(6) Sud i organ uprave utvrđuju mišljenje deteta u saradnji sa školskim
psihologom odnosno organom starateljstva, porodičnim savetovalištem ili drugom
ustanovom specijalizovanom za posredovanje u porodičnim odnosima, a u prisustvu
lica koje dete samo izabere.
Dužnosti deteta
Član 66.
(1) Dete je dužno da roditeljima pomaže u skladu sa svojim godinama
i zrelošću.
(2) Dete koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine dužno je da
delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja, odnosno izdržavanja roditelja i
maloletnog brata odnosno sestre, pod uslovima određenim ovim zakonom. – 16 –
2. Roditeljsko pravo
Smisao roditeljskog prava
Član 67.
Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u
meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta.
Sadržina roditeljskog prava
Staranje o detetu
Član 68.
(1) Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu.
(2) Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje,
obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.
(3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od
obrazovnih i zdravstvenih ustanova.
Čuvanje i podizanje deteta
Član 69.
(1) Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će
se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.
(2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i
kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih
postupaka drugih lica.
(3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog
uzrasta.
(4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to
lice ispunjava uslove za staratelja.
Vaspitavanje deteta
Član 70.
Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos
zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka
usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje
porodice i društva. – 17 –
Obrazovanje deteta
Član 71.
(1) Roditelji imaju dužnost da obezbede osnovno školovanje detetu, a
o daljem obrazovanju deteta dužni su da se staraju prema svojim mogućnostima.
(2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u
skladu sa njihovim verskim i etičkim uverenjima.
Zastupanje deteta
Član 72.
(1) Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim
poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta
(zakonsko zastupanje).
(2) Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim
poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta,
osim ako nije drugačije određeno zakonom (voljno zastupanje).
(3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima
upravljaju i raspolažu prihodom koji je steklo dete mlađe od 15 godina.
Izdržavanje deteta
Član 73.
Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima
određenim ovim zakonom.
Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta
Član 74.
Roditelji imaju pravo i dužnost da upravljaju i raspolažu imovinom
deteta pod uslovima određenim ovim zakonom.
Vršenje roditeljskog prava
Zajedničko vršenje roditeljskog prava
Član 75.
(1) Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno kada vode
zajednički život.
(2) Roditelji roditeljsko pravo vrše zajednički i sporazumno i kada ne
vode zajednički život ako zaključe sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog
prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. – 18 –
Sporazum o zajedničkom vršenju roditeljskog prava
Član 76.
(1) Sporazumom o zajedničkom vršenju roditeljskog prava roditelji
deteta pismeno se saglašavaju da će roditeljska prava i dužnosti obavljati zajednički,
međusobnim sporazumevanjem, koje mora biti u najboljem interesu deteta.
(2) Sastavni deo sporazuma o zajedničkom vršenju roditeljskog prava
jeste i sporazum o tome šta će se smatrati prebivalištem deteta.
Samostalno vršenje roditeljskog prava
Član 77.
(1) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada je drugi roditelj
nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne
sposobnosti.
(2) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo kada samo on živi sa
detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava.
(3) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda
kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju
roditeljskog prava.
(4) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda
kada roditelji ne vode zajednički život, a zaključili su sporazum o zajedničkom ili
samostalnom vršenju roditeljskog prava, ali sud proceni da taj sporazum nije u
najboljem interesu deteta.
(5) Jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo na osnovu odluke suda
kada roditelji ne vode zajednički život ako zaključe sporazum o samostalnom vršenju
roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava
Član 78.
(1) Sporazum o samostalnom vršenju roditeljskog prava obuhvata
sporazum roditelja o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, sporazum o
visini doprinosa za izdržavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o načinu
održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljem.
(2) Sporazumom o samostalnom vršenju roditeljskog prava prenosi se
vršenje roditeljskog prava na onog roditelja kome je dete povereno.
(3) Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da
izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču
na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko
pravo.
(4) Pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona,
smatraju se naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahvata – 19 –
nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike
vrednosti.
Nadzor nad vršenjem roditeljskog prava
Preventivni nadzor
Član 79.
Preventivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ
starateljstva kada donosi odluke kojima omogućava roditeljima da vrše roditeljsko
pravo, a koje su mu stavljene u nadležnost ovim zakonom.
Korektivni nadzor
Član 80.
(1) Korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ
starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vršenju roditeljskog
prava.
(2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi
odluke kojima:
1. upozorava roditelje na nedostatke u vršenju roditeljskog prava;
2. upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili u
ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima;
3. zahteva od roditelja da polože račun o upravljanju imovinom
deteta.
(3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokreće i
sudske postupke u skladu sa zakonom.
Lišenje roditeljskog prava
Potpuno lišenje roditeljskog prava
Član 81.
(1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz
sadržine roditeljskog prava može biti potpuno lišen roditeljskog prava.
(2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava:
1. ako fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete;
2. ako izrabljuje dete sileći ga na preterani rad, ili na rad koji
ugrožava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen
zakonom;
3. ako podstiče dete na vršenje krivičnih dela;
4. ako navikava dete na odavanje rđavim sklonostima; – 20 –
5. ako na drugi način zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog
prava.
(3) Roditelj grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava:
1. ako je napustio dete;
2. ako se uopšte ne stara o detetu sa kojim živi;
3. ako izbegava da izdržava dete ili da održava lične odnose sa
detetom sa kojim ne živi, odnosno ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta i
roditelja sa kojim dete ne živi;
4. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za
zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj
korisnika;
5. ako na drugi način grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine
roditeljskog prava.
(4) Sudska odluka o potpunom lišenju roditeljskog prava lišava
roditelja svih prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti da
izdržava dete.
(5) Sudskom odlukom o potpunom lišenju roditeljskog prava može biti
određena jedna ili više mera zaštite deteta od nasilja u porodici.
Delimično lišenje roditeljskog prava
Član 82.
(1) Roditelj koji nesavesno vrši prava ili dužnosti iz sadržine
roditeljskog prava može biti delimično lišen roditeljskog prava.
(2) Sudska odluka o delimičnom lišenju roditeljskog prava može lišiti
roditelja jednog ili više prava i dužnosti iz sadržine roditeljskog prava, osim dužnosti
da izdržava dete.
(3) Roditelj koji vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava i dužnosti
na čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje i zastupanje deteta, te na
upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.
(4) Roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo može biti lišen prava na
održavanje ličnih odnosa sa detetom i prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču
na život deteta.
(5) Sudskom odlukom o delimičnom lišenju roditeljskog prava može
biti određena jedna ili više mera zaštite deteta od nasilja u porodici.
Vraćanje roditeljskog prava
Član 83.
Roditelju se može vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog
kojih je bio potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava. – 21 –
Prestanak roditeljskog prava
Kada roditeljsko pravo prestaje
Član 84.
(1) Roditeljsko pravo prestaje:
1. kada dete navrši 18. godinu života;
2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;
3. kada dete bude usvojeno;
4. kada roditelj bude potpuno lišen roditeljskog prava;
5. kada umru dete ili roditelj.
(2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji
njegov supružnik.
Produženje roditeljskog prava
Kada se roditeljsko pravo produžava
Član 85.
Roditeljsko pravo se može produžiti i posle punoletstva deteta ako je
dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju nesposobno da se samo stara o
sebi i o zaštiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugrožava
sopstvena prava i interese.
Kada prestaje produženo roditeljsko pravo
Član 86.
Produženo roditeljsko pravo može da prestane kada prestanu razlozi
zbog kojih je roditeljsko pravo bilo produženo.
Upisivanje sudske odluke u javne registre
Član 87.
(1) Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju roditeljskog
prava, kao i odluka o produženju i prestanku produženog roditeljskog prava, upisuje
se u matičnu knjigu rođenih.
(2) Ako dete ima nepokretnosti, odluka iz stava 1. ovog člana upisuje
se i u javni registar prava na nepokretnostima. – 22 –
Četvrti deo
USVOJENJE
I. ZASNIVANJE USVOJENJA
Nadležnost
Član 88.
Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva.
Opšta podobnost usvojenika
Interes usvojenika
Član 89.
Dete se može usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu.
Maloletstvo usvojenika
Član 90.
(1) Usvojiti se može samo maloletno dete.
(2) Ne može se usvojiti dete pre nego što navrši treći mesec života.
(3) Ne može se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu
poslovnu sposobnost.
Porodični status usvojenika
Član 91.
Usvojiti se može:
1. dete koje nema žive roditelje;
2. dete čiji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravište;
3. dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava;
4. dete čiji su roditelji potpuno lišeni poslovne sposobnosti;
5. dete čiji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.
Krvno srodstvo
Član 92.
Ne može se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji, a od srodnika u
pobočnoj liniji rođeni brat ili sestra, odnosno brat ili sestra po ocu ili majci. – 23 –
Adoptivno srodstvo
Član 93.
(1) Ne može se usvojiti dete koje je već usvojeno.
(2) Supružnik ili vanbračni partner usvojitelja može usvojiti njegovo
ranije usvojeno dete.
Starateljstvo
Član 94.
Staratelj ne može usvojiti svog štićenika.
Saglasnost roditelja usvojenika
Član 95.
(1) Dete se može usvojiti samo uz saglasnost roditelja.
(2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa označavanjem ili bez
označavanja usvojitelja.
(3) Roditelj ne može dati saglasnost za usvojenje pre nego što dete
navrši drugi mesec života.
(4) Roditelj može povući saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana
od dana kada je dao saglasnost.
(5) Pravo iz stava 4. roditelj može iskoristiti samo jednom.
Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika
Član 96.
Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna:
1. ako je roditelj potpuno lišen roditeljskog prava;
2. ako je roditelj lišen prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču
na život deteta;
3. ako je roditelj potpuno lišen poslovne sposobnosti.
Saglasnost staratelja usvojenika
Član 97.
Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za usvojenje daje njegov
staratelj. – 24 –
Saglasnost usvojenika
Član 98.
Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navršilo 10. godinu
života i koje je sposobno za rasuđivanje.
Opšta podobnost usvojitelja
Starost usvojitelja
Član 99.
(1) Razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti
manja od 18 niti veća od 45 godina.
(2) Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti
usvojenje licu koje je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije
od usvojenika više od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.
Lična svojstva usvojitelja
Član 100.
(1) Usvojiti može samo lice za koje je utvrđeno da ima lična svojstva
na osnovu kojih se može zaključiti da će roditeljsko pravo vršiti u najboljem interesu
deteta.
(2) Ne može usvojiti:
1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;
2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;
3. lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na usvojenika;
4. lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i
porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.
Bračni status usvojitelja
Član 101.
(1) Usvojiti mogu supružnici ili vanbračni partneri zajedno.
(2) Nezavisno od stava 1. ovog člana, može usvojiti lice koje je
supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta.
(3) Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti
usvojenje i licu koje samo živi ako za to postoje naročito opravdani razlozi. – 25 –
Priprema usvojitelja
Član 102.
(1) Usvojiti može samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po
posebnom programu, osim ako ne usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja
odnosno usvojioca deteta.
(2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadležan za
porodičnu zaštitu.
Državljanstvo usvojitelja
Član 103.
(1) Strani državljanin može usvojiti dete pod uslovom:
1. da se ne mogu naći usvojitelji među domaćim državljanima;
2. da se ministar nadležan za porodičnu zaštitu saglasio sa
usvojenjem.
(2) Smatraće se da se usvojitelji ne mogu naći među domaćim
državljanima ako je prošlo više od godinu dana od dana unošenja podataka o
budućem usvojeniku u Jedinstveni lični registar usvojenja.
(3) Izuzetno, ministar nadležan za porodičnu zaštitu može dozvoliti
usvojenje stranom državljaninu i pre isteka roka iz stava 2. ovog člana ako je to u
najboljem interesu deteta.
II. DEJSTVA USVOJENJA
Odnos usvojenika i usvojitelja
Član 104.
Usvojenjem se između usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i
njihovih srodnika zasnivaju jednaka prava i dužnosti kao između deteta i roditelja
odnosno drugih srodnika.
Odnos usvojenika i roditelja
Član 105.
(1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja, osim ako dete ne
usvaja supružnik ili vanbračni partner roditelja deteta.
(2) Usvojenjem prestaju prava i dužnosti deteta prema njegovim
srodnicima, te prava i dužnosti srodnika prema njemu. – 26 –
III. PRESTANAK USVOJENJA
Način prestanka usvojenja
Član 106.
(1) Usvojenje prestaje poništenjem, ako je ništavo ili rušljivo.
(2) Usvojenje se ne može raskinuti.
Ništavost usvojenja
Član 107.
Ništavo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi
za njegovu punovažnost predviđeni ovim zakonom.
Rušljivost usvojenja
Član 108.
Rušljivo je usvojenje prilikom čijeg zasnivanja je saglasnost za
usvojenje data pod prinudom ili u zabludi.
Posledice prestanka
Član 109.
Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlučuje organ
starateljstva.
Peti deo
HRANITELJSTVO
I. ZASNIVANJE HRANITELJSTVA
Nadležnost
Član 110.
(1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva.
(2) Organ starateljstva može zasnovati i povremeno hraniteljstvo.
(3) Ministar nadležan za porodičnu zaštitu propisuje bliže uslove za
zasnivanje hraniteljstva. – 27 –
Opšta podobnost hranjenika
Interes hranjenika
Član 111.
Hraniteljstvo se može zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta.
Maloletstvo hranjenika
Član 112.
(1) Hraniteljstvo se može zasnovati samo ako je dete maloletno.
(2) Zasnovano hraniteljstvo može se produžiti i posle navršenih 18
godina života hranjenika, ako dete ima smetnju u psiho-fizičkom razvoju i ako je
nesposobno da se samo stara o sebi i o zaštiti svojih prava.
Porodični status hranjenika
Član 113.
(1) Hraniteljstvo se može zasnovati ako je dete bez roditeljskog
staranja.
(2) Hraniteljstvo se može zasnovati i ako je dete pod roditeljskim
staranjem, ali ima smetnje u psiho-fizičkom razvoju ili je dete sa poremećajem u
ponašanju.
(3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra
se: dete koje nema žive roditelje, dete čiji su roditelji nepoznati ili je nepoznato
njihovo boravište, dete čiji su roditelji potpuno lišeni roditeljskog prava odnosno
poslovne sposobnosti, dete čiji roditelji još nisu stekli poslovnu sposobnost, dete čiji
su roditelji lišeni prava na čuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete čiji
se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način.
(4) Kada su hranjenici braća i sestre, po pravilu se hraniteljstvo
zasniva sa istim hraniteljem.
Saglasnost roditelja hranjenika
Član 114.
(1) Hraniteljstvo se može zasnovati samo uz saglasnost roditelja
deteta.
(2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada
je dete bez roditeljskog staranja.
Saglasnost staratelja hranjenika
Član 115.
Ako je dete pod starateljstvom, saglasnost za zasnivanje hraniteljstva
daje njegov staratelj. – 28 –
Saglasnost hranjenika
Član 116.
Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navršilo
10. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje.
Opšta podobnost hranitelja
Lična svojstva hranitelja
Član 117.
(1) Hranitelj može biti samo lice za koje je utvrđeno da ima lična
svojstva na osnovu kojih se može zaključiti da će se starati o detetu u njegovom
najboljem interesu.
(2) Hranitelj ne može biti:
1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;
2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;
3. lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na hranjenika;
4. lice osuđeno za krivično delo iz grupe krivičnih dela protiv braka i
porodice, protiv polne slobode i protiv života i tela.
Priprema hranitelja
Član 118.
(1) Hranitelj može biti lice koje je, po pravilu, pripremljeno za
hraniteljstvo po posebnom programu.
(2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadležan za
porodičnu zaštitu.
II. DEJSTVA HRANITELJSTVA
Prava i dužnosti hranitelja
Član 119.
(1) Hranitelj ima pravo i dužnost da čuva, podiže, vaspitava i obrazuje
dete.
(2) Hranitelj ima dužnost da se posebno stara da se dete osposobi za
samostalan život i rad.
(3) Hranitelj ima pravo na naknadu, u skladu sa zakonom. – 29 –
Prava i dužnosti roditelja
Član 120.
Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i dužnost da
zastupaju dete, da upravljaju i raspolažu imovinom deteta, da izdržavaju dete, da sa
detetom održavaju lične odnose i da odlučuju o pitanjima koja bitno utiču na život
deteta zajednički i sporazumno sa hraniteljem, osim ako nisu potpuno ili delimično
lišeni roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se
ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajući način.
III. PRESTANAK HRANITELJSTVA
Načini prestanka hraniteljstva
Član 121.
(1) Hraniteljstvo prestaje:
1. kada dete navrši 18. godinu života;
2. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva;
3. kada dete bude usvojeno;
4. kada umru dete ili hranitelj;
5. raskidom hraniteljstva.
(2) Hraniteljstvo se može produžiti najkasnije do navršene 26. godine
života deteta ako se dete redovno školuje.
(3) U slučaju smrti hranitelja, lice koje je sa njim živelo u istoj
porodičnoj zajednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.
Raskid hraniteljstva
Član 122.
(1) Hraniteljstvo se može raskinuti odlukom organa starateljstva.
(2) Organ starateljstva može doneti odluku o raskidu hraniteljstva na
zahtev hranitelja, na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov
sporazumni zahtev.
(3) Organ starateljstva dužan je da donese odluku o raskidu
hraniteljstva ako utvrdi da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo više
nije u najboljem interesu deteta. – 30 –
Posledice prestanka
Član 123.
(1) Nakon prestanka hraniteljstva smrću hranitelja ili raskidom
hraniteljstva, o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji.
(2) Nakon prestanka hraniteljstva smrću hranitelja ili raskidom
hraniteljstva, o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odlučuje organ
starateljstva.
Šesti deo
STARATELJSTVO
I. STAVLJANJE POD STARATELJSTVO
Ko se stavlja pod starateljstvo
Član 124.
Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni
štićenik) ili punoletno lice koje je lišeno poslovne sposobnosti (punoletni štićenik).
Odluka o stavljanju pod starateljstvo
Član 125.
(1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva.
(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadrži i plan
staranja.
(3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja
staratelja i odlučuje o smeštaju štićenika.
(4) Organ starateljstva pokušaće najpre da smesti štićenika u
srodničku porodicu.
(5) Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine
štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.
(6) Način rada, sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar
nadležan za porodičnu zaštitu. – 31 –
II. STARATELJ
1. Postavljanje staratelja
Ko se postavlja za staratelja
Član 126.
(1) Za staratelja se postavlja lice koje ima lična svojstva i sposobnosti
potrebne za obavljanje dužnosti staratelja, a pristalo je da bude staratelj.
(2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju supružnik, srodnik ili
hranitelj štićenika, osim ako interes štićenika ne nalaže drugačije.
Mišljenje štićenika
Član 127.
Štićenik koji je navršio 10. godinu života i koji je sposoban za
rasuđivanje ima pravo da predloži lice koje će mu biti postavljeno za staratelja.
Ko se ne može postaviti za staratelja
Član 128.
Za staratelja se ne može postaviti:
1. lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti;
2. lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava;
3. lice čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika;
4. lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom,
roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati
poslove staratelja.
Staratelj više štićenika
Član 129.
Isto lice može se postaviti za staratelja više štićenika ako na to
pristane i ako je to u interesu štićenika.
Kolektivni staratelj
Član 130.
Direktor ustanove socijalne zaštite za smeštaj korisnika odnosno lice
zaposleno u toj ustanovi može se postaviti za staratelja štićenika smeštenih u tu
ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu štićenika. – 32 –
Neposredni staratelj
Član 131.
(1) Organ starateljstva može odlučiti, ako je to u interesu štićenika, da
licu pod starateljstvom ne postavlja staratelja nego da dužnost staratelja vrši
neposredno.
(2) Rešenjem o neposrednom vršenju poslova staratelja određuje se
stručnjak organa starateljstva koji će u njegovo ime obavljati poslove staratelja.
(3) Poslove staratelja za čiju je punovažnost, kada ih staratelj obavlja,
potrebno odobrenje organa starateljstva, stručnjak organa starateljstva može
punovažno da obavi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovlašćenja i pod
uslovima i na način na koji ih obavlja staratelj.
(4) Organ starateljstva može da zaključi pravni posao sa štićenikom o
kome se neposredno stara samo uz saglasnost ministarstva nadležnog za porodičnu
zaštitu.
Privremeni staratelj
Član 132.
(1) Organ starateljstva može odlučiti da postavi privremenog staratelja
štićeniku, kao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu
ako proceni da je to neophodno radi privremene zaštite ličnosti, prava ili interesa tih
lica.
(2) Pod uslovima iz stava 1. ovog člana organ starateljstva dužan je
da postavi privremenog staratelja:
1. licu čije je boravište nepoznato, a ono nema zakonskog zastupnika
ili punomoćnika;
2. nepoznatom sopstveniku imovine;
3. licu čiji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog
zastupnika, odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog
zastupnika (kolizijski staratelj);
4. stranom državljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji
Republike Srbije;
5. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to
navede opravdan razlog;
6. drugom licu kada je to predviđeno zakonom.
(3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja određuje se pravni
posao ili vrsta pravnog posla koju on može preduzeti u zavisnosti od okolnosti
svakog konkretnog slučaja. – 33 –
2. Razrešenje staratelja
Kada se staratelj razrešava
Član 133.
(1) Organ starateljstva dužan je da bez odlaganja razreši staratelja
ako utvrdi da je on iz bilo kog razloga prestao da obavlja dužnost, ili da
zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje dužnosti staratelja, ili da je
nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja.
(2) Organ starateljstva dužan je da razreši staratelja u roku od 30
dana od dana kada utvrdi da on obavlja dužnost staratelja nesavesno ili da bi za
štićenika bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice.
(3) Organ starateljstva dužan je da razreši staratelja u roku od 60
dana od dana kada ovaj to zatraži.
Dužnost organa starateljstva
Član 134.
(1) Organ starateljstva dužan je da, prilikom razrešavanja jednog
staratelja, blagovremeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja.
(2) Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine
štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.
III. DEJSTVA STARATELJSTVA
1. Dužnosti staratelja
Staranje o štićeniku
Član 135.
(1) Staratelj je dužan da se savesno stara o štićeniku.
(2) Staranje o štićeniku obuhvata: staranje o ličnosti, zastupanje,
pribavljanje sredstava za izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom
štićenika.
Staranje o ličnosti
Član 136.
(1) Staratelj je dužan da se stara da čuvanje, podizanje, vaspitavanje i
obrazovanje maloletnog štićenika što pre dovede do njegovog osposobljavanja za
samostalan život.
(2) Staratelj je dužan da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je
punoletni štićenik lišen poslovne sposobnosti te da se on što pre osposobi za
samostalan život. – 34 –
(3) Staratelj je dužan da posećuje štićenika i neposredno se
obaveštava o uslovima u kojima štićenik živi.
Zastupanje štićenika
Član 137.
(1) Staratelj je dužan da zastupa štićenika.
(2) Štićenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod
roditeljskim staranjem.
(3) Staratelj zastupa štićenika jednako kao što roditelj zastupa dete.
(4) Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva:
1. da odluči o školovanju štićenika;
2. da odluči o preduzimanju medicinskog zahvata nad štićenikom;
3. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova štićenika
starijeg od 14 godina;
4. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaže
prihodom koji je stekao štićenik mlađi od 15 godina.
Pribavljanje sredstava za izdržavanje štićenika
Član 138.
(1) Staratelj je dužan da preduzima sve potrebne mere kako bi
pribavio sredstva za izdržavanje štićenika.
(2) Sredstva za izdržavanje štićenika pribavljaju se iz:
1. štićenikovih prihoda;
2. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu dužna da izdržavaju
štićenika;
3. štićenikove imovine;
4. sredstava socijalne zaštite;
5. drugih izvora.
Upravljanje imovinom štićenika
Član 139.
(1) Staratelj je dužan da upravlja imovinom štićenika koju ovaj nije
stekao radom.
(2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja
imovinom štićenika.
(3) Staratelj može samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva
obavljati poslove koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom štićenika. – 35 –
Raspolaganje imovinom štićenika
Član 140.
(1) Staratelj raspolaže imovinom štićenika koju ovaj nije stekao
radom.
(2) Raspolaganje imovinom štićenika staratelj može preduzimati samo
uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.
(3) Glavnicu imovine štićenika staratelj može upotrebiti samo za
njegovo izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes štićenika.
(4) Prihodi od imovine štićenika mogu se upotrebiti i za podmirenje
opravdanih troškova učinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za
plaćanje nagrade staratelju, a na osnovu odluke organa starateljstva.
Odgovornost staratelja
Član 141.
(1) Staratelj odgovara za štetu koju prouzrokuje štićeniku tokom
obavljanja poslova starateljstva, osim ako ne dokaže da je šteta nastala bez njegove
krivice.
(2) Krivica staratelja postoji kada je štetu prouzrokovao namerno ili
grubom nepažnjom.
(3) Za štetu iz stava 1. ovog člana solidarno odgovara i organ
starateljstva.
Izveštavanje organa starateljstva
Član 142.
(1) Staratelj je dužan da organu starateljstva podnosi izveštaje i
polaže račune o svom radu početkom svake kalendarske godine za prethodnu
godinu (redovni izveštaj), kada organ starateljstva to zatraži (vanredni izveštaj),
odnosno nakon prestanka starateljstva (završni izveštaj).
(2) Staratelj je dužan da redovni izveštaj podnese do kraja meseca
februara za prethodnu godinu, a vanredni odnosno završni izveštaj u roku od 15
dana od dana kada to zatraži organ starateljstva.
(3) Izveštaj staratelja treba da sadrži podatke o ličnosti štićenika, o
uslovima smeštaja, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju, kao i o svemu drugom što je
od značaja za ličnost štićenika.
(4) Izveštaj treba da sadrži i podatke o upravljanju i raspolaganju
štićenikovom imovinom te štićenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu,
kao i konačno stanje njegove imovine.
(5) Način podnošenja izveštaja i polaganja računa propisuje ministar
nadležan za porodičnu zaštitu. – 36 –
2. Prava staratelja
Pravo na naknadu troškova
Član 143.
(1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih troškova učinjenih
tokom obavljanja poslova starateljstva.
(2) Naknada troškova staratelju isplaćuje se prvenstveno iz
štićenikovih prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.
Pravo na nagradu
Član 144.
(1) Staratelj ima pravo na nagradu.
(2) Nagrada staratelju isplaćuje se prvenstveno iz štićenikovih
prihoda, osim ako se time ne ugrožava štićenikovo izdržavanje.
(3) Uslove za naknadu troškova i nagradu staratelju propisuje ministar
nadležan za porodičnu zaštitu.
IV. PRESTANAK STARATELJSTVA
Načini prestanka starateljstva
Član 145.
(1) Starateljstvo prestaje:
1. kada maloletni štićenik navrši 18. godinu života;
2. kada maloletni štićenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre
punoletstva;
3. kada maloletni štićenik bude usvojen;
4. kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju
roditeljskog prava odnosno o sticanju ili vraćanju poslovne sposobnosti roditelju
maloletnog štićenika;
5. kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju
poslovne sposobnosti punoletnom štićeniku;
6. kada štićenik umre.
(2) Starateljstvo može da prestane i kada roditelj koji se nije starao o
detetu ili se starao o detetu na neodgovarajući način počne da se stara o detetu na
odgovarajući način.
(3) Prestankom starateljstva prestaju prava i dužnosti staratelja.
(4) Starateljstvo ne prestaje razrešenjem ili smrću staratelja. – 37 –
V. LIŠENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Potpuno lišenje poslovne sposobnosti
Član 146.
(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju
nije sposobno za normalno rasuđivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o
sebi i o zaštiti svojih prava i interesa može biti potpuno lišeno poslovne sposobnosti.
(2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog člana jednaka je
poslovnoj sposobnosti mlađeg maloletnika.
Delimično lišenje poslovne sposobnosti
Član 147.
(1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizičkom razvoju
svojim postupcima neposredno ugrožava sopstvena prava i interese ili prava i
interese drugih lica može biti delimično lišeno poslovne sposobnosti.
(2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1. ovog člana jednaka je
poslovnoj sposobnosti starijeg maloletnika.
(3) Sudskom odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti
odrediće se pravni poslovi koje lice delimično lišeno poslovne sposobnosti može
odnosno ne može samostalno preduzimati.
Vraćanje poslovne sposobnosti
Član 148.
Punoletnom licu lišenom poslovne sposobnosti može se vratiti
poslovna sposobnost kada prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili
delimično lišeno poslovne sposobnosti.
Odluke o lišenju i vraćanju poslovne sposobnosti
Član 149.
(1) Odluku o lišenju poslovne sposobnosti i odluku o vraćanju
poslovne sposobnosti donosi sud u vanparničnom postupku.
(2) Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne
sposobnosti dostavlja se bez odlaganja organu starateljstva.
Upisivanje sudske odluke u javne registre
Član 150.
(1) Pravnosnažna sudska odluka o lišenju i vraćanju poslovne
sposobnosti upisuje se u matičnu knjigu rođenih. – 38 –
(2) Ako lice lišeno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti, odluka iz
stava 1. ovog člana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima.
Sedmi deo
IZDRŽAVANJE
I. IZDRŽAVANJE SUPRUŽNIKA
Ko ima pravo na izdržavanje
Član 151.
(1) Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a
nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog
supružnika srazmerno njegovim mogućnostima.
(2) Nema pravo na izdržavanje supružnik koji je u vreme sklapanja
ništavog ili rušljivog braka znao za uzrok ništavosti odnosno rušljivosti.
(3) Nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog
zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.
II. IZDRŽAVANJE VANBRAČNOG PARTNERA
Ko ima pravo na izdržavanje
Član 152.
(1) Vanbračni partner koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a
nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog
vanbračnog partnera srazmerno njegovim mogućnostima.
(2) Na izdržavanje vanbračnog partnera shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o izdržavanju supružnika.
III. IZDRŽAVANJE MAJKE DETETA
Ko ima pravo na izdržavanje
Član 153.
(1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdržavanje ima
pravo na izdržavanje od oca deteta za vreme od tri meseca pre porođaja i godinu
dana posle porođaja.
(2) Nema pravo na izdržavanje majka ako bi prihvatanje njenog
zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za oca. – 39 –
IV. IZDRŽAVANJE DETETA, RODITELJA I DRUGIH
SRODNIKA
Izdržavanje maloletnog deteta
Član 154.
(1) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.
(2) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika
u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za
izdržavanje.
(3) Dužnost maloletnog deteta da delimično podmiruje potrebe svog
izdržavanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dužnost
roditelja i krvnih srodnika.
Izdržavanje punoletnog deteta
Član 155.
(1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno
sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje
traje.
(2) Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje
od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine
života.
(3) Punoletno dete u smislu st. 1. i 2. ovog člana ima pravo na
izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim
mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
(4) Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje
njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje
odnosno druge krvne srodnike.
Izdržavanje roditelja
Član 156.
(1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za
izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog
srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili
ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.
(2) Nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog
zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog
krvnog srodnika. – 40 –
Izdržavanje brata odnosno sestre
Član 157.
Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdržavanje od
punoletnog brata ili sestre, odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stiče zaradu ili
ima prihode od imovine, ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za
izdržavanje.
Izdržavanje adoptivnih srodnika
Član 158.
Na izdržavanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog
zakona o izdržavanju deteta, roditelja i drugih krvnih srodnika.
Izdržavanje tazbinskih srodnika
Član 159.
(1) Maloletni pastorak ima pravo na izdržavanje od maćehe odnosno
očuha.
(2) Nema pravo na izdržavanje maloletni pastorak ako je brak između
roditelja i maćehe odnosno očuha prestao poništenjem ili razvodom.
(3) Maćeha odnosno očuh koji su nesposobni za rad, a nemaju
dovoljno sredstava za izdržavanje, imaju pravo na izdržavanje od punoletnog
pastorka srazmerno njegovim mogućnostima.
(4) Nemaju pravo na izdržavanje maćeha odnosno očuh ako bi
prihvatanje zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za pastorka.
V. ODREĐIVANJE I PRESTANAK IZDRŽAVANJA
Kriterijumi određivanja izdržavanja
Član 160.
(1) Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i
mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi
izdržavanja.
(2) Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja,
obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje
izdržavanja.
(3) Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda,
mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba,
obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje
izdržavanja. – 41 –
(4) Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu
za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje
ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.
Način određivanja izdržavanja
Član 161.
(1) Izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu.
(2) Izdržavanje se može odrediti i na drugi način, ali samo ako se
poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju.
Visina izdržavanja
Član 162.
(1) Poverilac izdržavanja može po svom izboru zahtevati da visina
izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od
redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja.
(2) Ako se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih
mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija,
autorski honorar itd.), visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti
veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih
za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
(3) Ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da
omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik
izdržavanja.
Trajanje izdržavanja
Član 163.
(1) Izdržavanje može trajati određeno ili neodređeno vreme.
(2) Izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati
duže od pet godina.
(3) Izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se
produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju
supružnika poverioca izdržavanja da radi.
Promena visine izdržavanja
Član 164.
Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene
okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. – 42 –
Pravo na regres
Član 165.
(1) Lice koje je faktički davalo izdržavanje, a nije imalo pravnu
obavezu, ima pravo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo dužno da daje
izdržavanje.
(2) Ako je više lica istovremeno bilo dužno da daje izdržavanje,
njihova obaveza je solidarna.
Redosled u izdržavanju
Član 166.
(1) Supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog
supružnika.
(2) Krvni srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje
redosledom kojim nasleđuju na osnovu zakona.
(3) Tazbinski srodnici ostvaruju međusobno pravo na izdržavanje
posle krvnih srodnika.
(4) Ako ima više poverilaca izdržavanja, pravo deteta na izdržavanje
ima prvenstvo.
(5) Ako je više lica istovremeno dužno da daje izdržavanje, njihova
obaveza je podeljena.
Prestanak izdržavanja
Član 167.
(1) Izdržavanje prestaje:
1. kada istekne vreme trajanja izdržavanja;
2. smrću poverioca ili dužnika izdržavanja.
(2) Izdržavanje može da prestane:
1. kada poverilac izdržavanja stekne dovoljno sredstava za
izdržavanje, osim ako poverilac izdržavanja nije maloletno dete;
2. kada dužnik izdržavanja izgubi mogućnost za davanje izdržavanja
ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično, osim ako poverilac
izdržavanja nije maloletno dete.
(3) Izdržavanje supružnika prestaje i kada poverilac izdržavanja sklopi
novi brak odnosno vanbračnu zajednicu.
(4) Supružnik čije je pravo na izdržavanje jednom prestalo ne može
ponovo ostvariti pravo na izdržavanje od istog supružnika. – 43 –
Osmi deo
IMOVINSKI ODNOSI
I. IMOVINSKI ODNOSI SUPRUŽNIKA
1. Posebna imovina
Sticanje
Član 168.
(1) Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja
njegovu posebnu imovinu.
(2) Imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom
zajedničke imovine odnosno nasleđem, poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se
pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Upravljanje i raspolaganje
Član 169.
Svaki supružnik samostalno upravlja i raspolaže svojom posebnom
imovinom.
Uvećanje vrednosti
Član 170.
(1) Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do
neznatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik
ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu.
(2) Ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog
uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo
na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.
2. Zajednička imovina
Pojam zajedničke imovine
Sticanje
Član 171.
(1) Imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice
života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
(2) Supružnici mogu bračnim ugovorom drugačije urediti svoje
imovinske odnose. – 44 –
Igra na sreću
Član 172.
Imovina stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u
braku predstavlja zajedničku imovinu, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne
dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.
Pravo intelektualne svojine
Član 173.
Imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku
trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu.
Upravljanje i raspolaganje
Član 174.
(1) Zajedničkom imovinom supružnici upravljaju i raspolažu zajednički
i sporazumno.
(2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja supružnik uvek
preduzima uz saglasnost drugog supružnika.
(3) Supružnik ne može raspolagati svojim udelom u zajedničkoj
imovini niti ga može opteretiti pravnim poslom među živima.
Uvećanje vrednosti
Član 175.
Ako je posle prestanka zajedničkog života u braku došlo do uvećanja
vrednosti zajedničke imovine, svaki supružnik ima pravo na potraživanje u novcu
odnosno pravo na udeo u uvećanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu.
Upisivanje u javni registar
Član 176.
(1) Smatra se da su supružnici izvršili deobu zajedničke imovine ako
su u javni registar prava na nepokretnostima upisana oba supružnika kao suvlasnici
na opredeljenim udelima.
(2) Smatra se da je upis izvršen na ime oba supružnika i kada je
izvršen na ime samo jednog od njih, osim ako nakon upisa nije zaključen pismeni
sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine odnosno bračni ugovor, ili je o
pravima supružnika na nepokretnosti odlučivao sud. – 45 –
Deoba zajedničke imovine
Pojam deobe
Član 177.
Deobom zajedničke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se
utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u
zajedničkoj imovini.
Vreme deobe
Član 178.
Deoba zajedničke imovine može se vršiti za vreme trajanja braka i
posle njegovog prestanka.
Sporazumna deoba
Član 179.
Supružnici mogu zaključiti sporazum o deobi zajedničke imovine
(sporazumna deoba).
Sudska deoba
Član 180.
(1) Ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke
imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba).
(2) Pretpostavlja se da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini
jednaki.
(3) Veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi
od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci,
staranja o imovini te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti
zajedničke imovine.
(4) Veći udeo u sticanju zajedničke imovine utvrđuje se u istoj
srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice života u braku.
(5) Veći udeo jednog supružnika u sticanju pojedinog prava iz
zajedničke imovine može se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u
odnosu na ostala prava iz zajedničke imovine, a supružnik je u sticanju tog prava
učestvovao i prihodima od svoje posebne imovine.
Pravo na deobu
Član 181.
Pravo na deobu zajedničke imovine imaju: supružnici, naslednici
umrlog supružnika i poverioci onog supružnika iz čije se posebne imovine nisu mogla
namiriti njihova potraživanja. – 46 –
Deoba stvari za ličnu upotrebu supružnika
Član 182.
(1) Stvari za ličnu upotrebu jednog supružnika pripadaju mu u
isključivu svojinu bez uračunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije
nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine i vrednost stvari za
ličnu upotrebu drugog supružnika.
(2) Ako je vrednost stvari iz stava 1. ovog člana nesrazmerno velika,
one pripadaju u isključivu svojinu supružniku sa uračunavanjem u njegov udeo.
Deoba stvari namenjenih detetu
Član 183.
(1) Stvari namenjene detetu pripadaju u isključivu svojinu supružniku
koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo.
(2) Ako roditelji vrše roditeljsko pravo zajednički, nad stvarima
namenjenim detetu imaju pravo zajedničke svojine.
Deoba stvari za vršenje zanata ili zanimanja
Član 184.
Stvari za vršenje zanata ili zanimanja jednog supružnika pripadaju mu
u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.
Deoba predmeta domaćinstva
Član 185.
Predmeti domaćinstva na kojima jedan supružnik nakon prestanka
zajednice života u braku ima državinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu
u isključivu svojinu sa uračunavanjem u njegov udeo.
Odgovornost za obaveze
Odgovornost za sopstvene obaveze
Član 186.
Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka
odgovara supružnik koji ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim
udelom u zajedničkoj imovini. – 47 –
Odgovornost za zajedničke obaveze
Član 187.
(1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničkog života u
braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici
solidarno svojom zajedničkom i posebnom imovinom.
(2) Supružnik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajedničku
obavezu ima pravo na naknadu od drugog supružnika srazmerno njegovom udelu u
zajedničkoj imovini.
3. Ugovori supružnika
Bračni ugovor
Član 188.
(1) Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske
odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor).
(2) Bračni ugovor mora biti zaključen u pismenom obliku i mora biti
overen od strane sudije, koji je dužan da pre overe supružnicima pročita ugovor i
upozori ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine.
(3) Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni
registar prava na nepokretnostima.
Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom
Član 189.
(1) Supružnici mogu zaključiti ugovor na osnovu koga će jedan od njih
upravljati i raspolagati celokupnom zajedničkom imovinom ili nekim njenim delovima.
(2) Ugovor iz stava 1. ovog člana može se odnositi: samo na
upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i
raspolaganja.
(3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja,
osim ako nije drugačije ugovoreno.
(4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajedničkom imovinom koji se
odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima.
Ugovor o poklonu
Član 190.
(1) Ako brak prestane razvodom ili poništenjem, uobičajeni pokloni
koje su supružnici učinili jedan drugome u toku trajanja zajedničkog života u braku ne
vraćaju se. – 48 –
(2) Vraćaju se pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu
na vrednost zajedničke imovine supružnika, a koje su supružnici učinili jedan drugom
u toku trajanja zajedničkog života u braku.
(3) Pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje
njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog
supružnika.
(4) Pokloni se vraćaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku
prestanka zajedničkog života u braku.
II. IMOVINSKI ODNOSI VANBRAČNIH PARTNERA
Zajednička imovina
Član 191.
(1) Imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja
zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
(2) Na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika.
III. IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA
Upravljanje imovinom deteta
Član 192.
(1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom.
(2) Roditelji imaju pravo i dužnost da upravljaju imovinom deteta koju
ono nije steklo radom.
Raspolaganje imovinom deteta
Član 193.
(1) Dete samostalno raspolaže imovinom koju stekne radom.
(2) Roditelji imaju pravo da raspolažu imovinom deteta koju ono nije
steklo radom.
(3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom
velike vrednosti roditelji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu
saglasnost organa starateljstva.
(4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo
izdržavanje ili kada to zahteva neki drugi važan interes deteta.
(5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno
izdržavanje odnosno za izdržavanje svog drugog zajedničkog maloletnog deteta. – 49 –
Pravo stanovanja (habitatio)
Član 194.
(1) Dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na
stanu čiji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo
nemaju pravo svojine na useljivom stanu.
(2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta.
(3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog
zahteva za pravo stanovanja predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja.
IV. IMOVINSKI ODNOSI ČLANOVA PORODIČNE ZAJEDNICE
Zajednička imovina
Član 195.
(1) Imovina koju su zajedno sa supružnicima odnosno vanbračnim
partnerima stekli radom članovi njihove porodice u toku trajanja zajednice života u
porodičnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu.
(2) Članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se
krvni, tazbinski i adoptivni srodnici supružnika odnosno vanbračnih partnera koji
zajedno sa njima žive.
(3) Na imovinske odnose članova porodične zajednice shodno se
primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika, osim odredbe
člana 176. stav 2. (upisivanje u javni registar) i člana 180. stav 2. (pretpostavka o
jednakim udelima).
Primena zakona kojim se uređuju svojinskopravni odnosi i
primena zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi
Član 196.
Na imovinske odnose supružnika, vanbračnih partnera, deteta i
roditelja te članova porodične zajednice koji nisu uređeni ovim zakonom, primenjuju
se odredbe zakona kojim se uređuju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se
uređuju obligacioni odnosi. – 50 –
Deveti deo
ZAŠTITA OD NASILJA U PORODICI
Nasilje u porodici
Član 197.
(1) Nasilje u porodici, u smislu ovog zakona, jeste ponašanje kojim
jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog
člana porodice.
(2) Nasiljem u porodici, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se
naročito:
1. nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede;
2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede
članu porodice ili njemu bliskom licu;
3. prisiljavanje na seksualni odnos;
4. navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje
nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem;
5. ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima;
6. vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno
ponašanje.
(3) Članovima porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se:
1. supružnici ili bivši supružnici;
2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili
adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo;
3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu;
4. vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri;
5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili
seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude
rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu.
Mere zaštite
Član 198.
(1) Protiv člana porodice koji vrši nasilje sud može odrediti jednu ili
više mera zaštite od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograničava
održavanje ličnih odnosa sa drugim članom porodice.
(2) Mere zaštite od nasilja u porodici jesu:
1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez
obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; – 51 –
2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira
na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti;
3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti;
4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada
člana porodice;
5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
(3) Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana.
(4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s
krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme trajanja mere zaštite od
nasilja u porodici.
Produžavanje mere zaštite
Član 199.
Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne
prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
Prestanak mere zaštite
Član 200.
Mera zaštite od nasilja u porodici može prestati pre isteka vremena
trajanja ako prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena.
Deseti deo
POSTUPCI U VEZI SA PORODIČNIM ODNOSIMA
I. POSTUPAK PRED SUDOM
1. Zajedničke odredbe
Sadržina ovog dela zakona
Član 201.
Odredbama ovog dela zakona uređuju se posebni parnični postupci u
vezi sa porodičnim odnosima.
Primena zakona kojim se uređuje parnični postupak
Član 202.
Na postupak suda koji je u vezi sa porodičnim odnosima primenjuju se
odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije
drugačije određeno. – 52 –
Sastav veća
Član 203.
(1) Postupak u vezi sa porodičnim odnosima u prvom stepenu sudi
veće sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika, a u postupku po žalbi
veće sastavljeno od troje sudija.
(2) Sudije iz stava 1. ovog člana moraju biti lica koja su stekla
posebna znanja iz oblasti prava deteta.
(3) Sudije porotnici iz stava 1. ovog člana biraju se iz redova stručnih
lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.
(4) Program i način sticanja posebnih znanja iz stava 2. ovog člana
sporazumno propisuju ministar nadležan za porodičnu zaštitu i ministar nadležan za
pravosuđe.
Hitnost postupka
Član 204.
(1) Postupak u vezi sa porodičnim odnosima hitan je ako se odnosi na
dete ili roditelja koji vrši roditeljsko pravo.
(2) U postupku u vezi sa porodičnim odnosima tužba se ne dostavlja
tuženom na odgovor.
(3) Postupak iz stava 1. ovog člana sud će, po pravilu, sprovesti na
najviše dva ročišta.
(4) Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od 15 dana od
dana kada su tužba ili predlog primljeni u sudu.
(5) Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 30 dana
od dana kada mu je dostavljena žalba.
Istražno načelo
Član 205.
U postupku u vezi sa porodičnim odnosima sud može utvrđivati
činjenice i kada one nisu među strankama sporne, a može i samostalno istraživati
činjenice koje nijedna stranka nije iznela.
Isključivanje javnosti
Član 206.
(1) U postupku u vezi sa porodičnim odnosima javnost je isključena.
(2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u službenu tajnu i nju su dužni da
čuvaju svi učesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. – 53 –
Odluka o troškovima
Član 207.
O naknadi troškova postupka u vezi sa porodičnim odnosima sud
odlučuje po slobodnoj oceni, vodeći računa o razlozima pravičnosti.
Revizija
Član 208.
Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodičnim
odnosima, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
2. Postupak u bračnom sporu
Mesna nadležnost
Član 209.
U bračnom sporu mesno je nadležan sud određen zakonom kojim se
uređuje parnični postupak.
Pokretanje postupka
Član 210.
(1) Postupak radi utvrđivanja postojanja ili nepostojanja braka, kao i
za poništenje i razvod braka (bračni spor), pokreće se tužbom.
(2) Postupak za razvod braka pokreće se i predlogom za sporazumni
razvod braka.
Tužba za utvrđenje postojanja ili nepostojanja braka
Član 211.
Tužbu za utvrđenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti
supružnici, lica koja imaju pravni interes da bude utvrđeno postojanje ili nepostojanje
braka i javni tužilac.
Tužba za poništenje ništavog braka
Član 212.
(1) Tužbu za poništenje braka iz uzroka navedenih u čl. 31-33, članu
34. stav 1. i čl. 35. i 36. ovog zakona mogu podneti supružnici, lica koja imaju pravni
interes da brak bude poništen i javni tužilac.
(2) U slučajevima iz stava 1. ovog člana brak se može poništiti i posle
njegovog prestanka. – 54 –
(3) Pravo na podizanje tužbe za poništenje ništavog braka ne
zastareva.
Dokazivanje ništavosti (bračnost)
Član 213.
(1) U postupku za poništenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja
ranijeg braka jednog supružnika, postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz
matične knjige venčanih.
(2) Ako tužilac postojanje ranijeg braka ne može dokazati izvodom iz
matične knjige venčanih, sud će mu naložiti da u određenom roku pokrene parnicu
radi utvrđivanja da raniji brak postoji, a ako on to ne učini, smatraće se da je tužba
povučena.
(3) Ako tuženi osporava punovažnost ranijeg braka koji je upisan u
matičnu knjigu venčanih, sud će mu naložiti da u određenom roku pokrene parnicu
za poništenje ranijeg braka, a ako on to ne učini, smatraće se da je od svoje tvrdnje
odustao.
Naknadni nestanak uzroka ništavosti (bračnost)
Član 214.
Sud će odbiti tužbeni zahtev za poništenje braka ako je raniji brak
prestao do zaključenja glavne rasprave.
Tužba za poništenje rušljivog braka (maloletstvo)
Član 215.
(1) Supružnik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan može
podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu
dana od dana sticanja punoletstva.
(2) Roditelji maloletnog supružnika, odnosno njegov staratelj, mogu
podneti tužbu za poništenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva
maloletnog supružnika.
Tužba za poništenje rušljivog braka (prinuda i zabluda)
Član 216.
Supružnik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi može podneti
tužbu za poništenje braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili
je zabluda uočena. – 55 –
Tužba za poništenje rušljivog braka (nesposobnost za
rasuđivanje)
Član 217.
Supružnik koji nije bio sposoban za rasuđivanje u trenutku sklapanja
braka, a naknadno postane sposoban za rasuđivanje, može podneti tužbu za
poništenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za
rasuđivanje, odnosno od dana pravnosnažnosti sudske odluke o vraćanju poslovne
sposobnosti.
Naslednici i staratelj
Član 218.
(1) Pravo na tužbu za poništenje braka ne prelazi na naslednike
supružnika.
(2) Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi
utvrđivanja da je postojao osnov za poništenje braka.
(3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supružnika može
podneti tužbu za poništenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa
starateljstva.
Tužba za razvod braka
Član 219.
Tužbu za razvod braka mogu podneti oba supružnika.
Naslednici i staratelj
Član 220.
(1) Pravo na tužbu za razvod braka ne prelazi na naslednike
supružnika.
(2) Naslednici supružnika mogu nastaviti već započeti postupak radi
utvrđivanja da je postojao osnov za razvod braka.
(3) Naslednici supružnika koji su pokrenuli bračni spor predlogom za
sporazumni razvod braka mogu nastaviti već započeti postupak radi utvrđivanja da je
postojao osnov za razvod braka.
(4) Staratelj poslovno nesposobnog supružnika može podneti tužbu
za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.
Punomoćnik
Član 221.
(1) Ako tužbu u bračnom sporu podnosi punomoćnik stranke,
punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u bračnom sporu. – 56 –
(2) Punomoćje mora da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova
za podnošenje tužbe.
(3) U bračnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni
razvod braka supružnike ne može zastupati isti punomoćnik.
Odricanje od tužbenog zahteva
Član 222.
U bračnom sporu odricanje od tužbenog zahteva ima isto pravno
dejstvo kao povlačenje tužbe.
Povlačenje tužbe
Član 223.
(1) U bračnom sporu tužilac može tužbu povući do zaključenja glavne
rasprave bez pristanka tuženog, a sa pristankom tuženog dok postupak nije
pravnosnažno završen.
(2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povući jedan ili oba
supružnika dok postupak nije pravnosnažno završen.
(3) Ako je do povlačenja tužbe ili predloga u skladu sa st. 1. i 2. ovog
člana došlo posle donošenja prvostepene presude, sud će rešenjem utvrditi da je
presuda bez pravnog dejstva i da se postupak obustavlja.
Presuda i sudsko poravnanje
Član 224.
(1) U bračnom sporu ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti
presuda na osnovu priznanja ili odricanja.
(2) U bračnom sporu stranke ne mogu da zaključe sudsko
poravnanje.
Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu
Član 225.
(1) Sporazum supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u
izreku presude o razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem
interesu deteta.
(2) Sporazum supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u
izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka. – 57 –
Presuda u bračnom sporu
Član 226.
(1) Sud je dužan da presudom u bračnom sporu odluči o vršenju
roditeljskog prava.
(2) Sud može presudom u bračnom sporu odlučiti o potpunom ili
delimičnom lišenju roditeljskog prava.
(3) Sud može presudom u bračnom sporu odrediti jednu ili više mera
zaštite od nasilja u porodici.
Pobijanje presude
Član 227.
(1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu
može se pobijati samo zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka ili zbog
toga što je sporazum o razvodu zaključen pod prinudom ili u zabludi.
(2) Pravnosnažna presuda u bračnom sporu ne može se pobijati
vanrednim pravnim lekovima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poništenju ili
razvodu braka.
Smrt stranaka
Član 228.
(1) Ako u toku bračnog spora umre jedan ili umru oba supružnika,
prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne dira u pravo naslednika da
nastave postupak u skladu sa čl. 218. i 220. ovog zakona.
Postupak posredovanja
Sadržina postupka posredovanja
Član 229.
Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata
postupak za pokušaj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za pokušaj
sporazumnog okončanja spora (u daljem tekstu: nagodba).
Kada se sprovodi posredovanje
Član 230.
(1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bračnom sporu
koji je pokrenut tužbom jednog od supružnika.
(2) Posredovanje u bračnom sporu se ne sprovodi: – 58 –
1. ako jedan od supružnika ne pristane na posredovanje;
2. ako je jedan od supružnika nesposoban za rasuđivanje;
3. ako je boravište jednog od supružnika nepoznato;
4. ako jedan ili oba supružnika žive u inostranstvu.
Ko sprovodi posredovanje
Član 231.
(1) Posredovanje, po pravilu, sprovodi sud.
(2) Uz poziv na ročište za posredovanje dostavlja se i tužba za
poništenje ili razvod braka.
(3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne može učestvovati u
donošenju odluke u nekoj kasnijoj fazi postupka, osim ako je posredovanje uspelo.
Kako se sprovodi posredovanje
Član 232.
(1) Po prijemu tužbe za poništenje ili razvod braka, sud zakazuje
ročište za posredovanje koje se održava samo pred sudijom pojedincem.
(2) Sudija koji rukovodi posredovanjem dužan je da preporuči
supružnicima da se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju.
(3) Ako supružnici pristanu na psiho-socijalno savetovanje, sud će na
njihov predlog, ili uz njihovu saglasnost, poveriti posredovanje nadležnom organu
starateljstva, bračnom ili porodičnom savetovalištu, odnosno drugoj ustanovi koja je
specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.
(4) Poveravanje se vrši dostavljanjem tužbe za poništenje ili razvod
braka.
Mirenje
Kada se sprovodi mirenje
Član 233.
Mirenje se sprovodi samo u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za
razvod braka.
Svrha mirenja
Član 234.
Svrha mirenja jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši bez
konflikta i bez razvoda braka. – 59 –
Poziv na mirenje
Član 235.
(1) Na mirenje se pozivaju oba supružnika.
(2) Punomoćnici ne mogu zastupati supružnike niti mogu prisustvovati
mirenju.
Kada je mirenje uspelo
Član 236.
Ako se supružnici pomire, smatraće se da je tužba za razvod braka
povučena.
Kada mirenje nije uspelo
Član 237.
(1) Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne
odazovu pozivu za mirenje, smatraće se da mirenje nije uspelo i nastaviće se
postupak nagodbe.
(2) Ako ne dođe do pomirenja, u smislu stava 1. ovog člana, ali sud
odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da
do pomirenja dođe, sa mirenjem se može nastaviti.
Zapisnik o mirenju
Član 238.
(1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak
posredovanja sastavlja zapisnik koji sadrži izjave supružnika o tome da su se pomirili
odnosno da mirenje nije uspelo.
(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da o
rezultatu mirenja obavesti sud kojem je podneta tužba za razvod braka i dostavi mu
zapisnik o mirenju.
Trajanje mirenja
Član 239.
(1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja
dužni su da mirenje sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tužbe
sudu odnosno ustanovi.
(2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti
sud o rezultatima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tužba
za razvod braka, postupak mirenja će sprovesti sud.
(3) Ročište za mirenje sud je dužan da zakaže tako da se održi u roku
od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2. ovog člana. – 60 –
Nagodba
Kada se sprovodi nagodba
Član 240.
Nagodba se sprovodi u bračnom sporu koji je pokrenut tužbom za
poništenje braka, odnosno tužbom za razvod braka a mirenje supružnika nije uspelo.
Svrha nagodbe
Član 241.
(1) Svrha nagodbe jeste da se poremećeni odnos supružnika razreši
bez konflikta nakon poništenja ili razvoda braka.
(2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja
nastojaće da supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i sporazum o
deobi zajedničke imovine.
Poziv na nagodbu
Član 242.
Na nagodbu se pozivaju oba supružnika i njihovi punomoćnici.
Kada je nagodba uspela
Član 243.
(1) Ako supružnici postignu sporazum o vršenju roditeljskog prava i
sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba uspela.
(2) Ako supružnici postignu samo sporazum o vršenju roditeljskog
prava ili samo sporazum o deobi zajedničke imovine, smatraće se da je nagodba
delimično uspela.
(3) Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum
supružnika o deobi zajedničke imovine unosi se u izreku presude o poništenju ili
razvodu braka.
(4) Ako je nagodba uspela ili je delimično uspela, sporazum
supružnika o vršenju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o poništenju ili
razvodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
Kada nagodba nije uspela
Član 244.
(1) Ako se jedan ili oba supružnika, iako su uredno pozvani, ne
odazovu pozivu na nagodbu, smatraće se da nagodba nije uspela i nastaviće se
postupak po tužbi za poništenje ili razvod braka. – 61 –
(2) Ako ne dođe do nagodbe, u smislu stava 1. ovog člana, ali sud
odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da
se nagodba postigne, sa nagodbom se može nastaviti.
Zapisnik o nagodbi
Član 245.
(1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak
posredovanja sastavlja zapisnik koji sadrži sporazum supružnika o vršenju
roditeljskog prava i o deobi zajedničke imovine, odnosno izjave supružnika da
nagodba nije uspela.
(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da o
rezultatu nagodbe obavesti sud kojem je podneta tužba za poništenje ili razvod braka
i dostavi mu zapisnik o nagodbi.
Trajanje nagodbe
Član 246.
(1) Sud je dužan da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od
dana kada je okončan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena
tužba za poništenje braka.
(2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja dužna je da
nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okončan postupak mirenja
odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka.
(3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti
sud o rezultatima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okončan postupak
mirenja odnosno od dana kada joj je dostavljena tužba za poništenje braka, postupak
nagodbe će sprovesti sud.
(4) Ročište za nagodbu sud je dužan da zakaže tako da se održi u
roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. ovog člana.
3. Postupak u sporu o materinstvu i očinstvu
Mesna nadležnost
Član 247.
U sporu o materinstvu i očinstvu mesno je nadležan sud određen
zakonom kojim se uređuje parnični postupak.
Pokretanje postupka
Član 248.
Postupak radi utvrđivanja i osporavanja materinstva (spor o
materinstvu), radi utvrđivanja i osporavanja očinstva i radi poništenja priznanja
očinstva (spor o očinstvu) pokreće se tužbom. – 62 –
Tužba radi utvrđivanja materinstva
Član 249.
(1) Dete može podneti tužbu radi utvrđivanja materinstva bez obzira
na rok.
(2) Žena koja tvrdi da je majka deteta može podneti tužbu radi
utvrđivanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona
rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.
Tužba radi osporavanja materinstva
Član 250.
(1) Dete može podneti tužbu radi osporavanja materinstva bez obzira
na rok.
(2) Žena koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka deteta
može podneti tužbu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od
dana saznanja da ona nije rodila dete, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja
deteta.
(3) Žena koja tvrdi da je majka deteta može podneti tužbu radi
osporavanja materinstva ženi koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka
deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete, a najkasnije u
roku od 10 godina od rođenja deteta.
(4) Muškarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta može
podneti tužbu radi osporavanja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja
da žena koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao majka deteta nije rodila dete, a
najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.
Tužba radi utvrđivanja očinstva
Član 251.
(1) Dete može podneti tužbu radi utvrđivanja očinstva bez obzira na
rok.
(2) Majka može podneti tužbu radi utvrđivanja očinstva u roku od
godinu dana od dana saznanja da muškarac koga smatra ocem deteta nije priznao
očinstvo, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.
(3) Muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi
utvrđivanja svog očinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa
njegovim priznanjem očinstva nisu saglasili majka, odnosno staratelj deteta, a
najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta. – 63 –
Tužba radi osporavanja očinstva
Član 252.
(1) Dete može podneti tužbu radi osporavanja očinstva bez obzira na
rok.
(2) Majka može podneti tužbu radi osporavanja očinstva muškarcu
koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana
saznanja da on nije otac, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.
(3) Muž majke može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u
roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta, a najkasnije u roku od
10 godina od rođenja deteta.
(4) Muškarac koji tvrdi da je otac deteta može podneti tužbu radi
osporavanja očinstva muškarcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku
od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta, a najkasnije u roku od 10
godina od rođenja deteta.
(5) Muškarac koji se smatra ocem deteta začetog uz biomedicinsku
pomoć može podneti tužbu radi osporavanja svog očinstva u roku od godinu dana od
dana saznanja da dete nije začeto postupkom biomedicinski potpomognutog
oplođenja, a najkasnije u roku od 10 godina od rođenja deteta.
Tužba radi poništenja priznanja očinstva
Član 253.
(1) Tužbu radi poništenja izjave o priznanju očinstva, kao i izjave o
saglasnosti sa priznanjem očinstva, iz uzroka navedenih u čl. 46-51. ovog zakona,
mogu podneti lica koja su dala izjavu, lica koja imaju pravni interes da izjava bude
poništena te javni tužilac.
(2) Lice koje je izjavu o priznanju očinstva, kao i izjavu o saglasnosti
sa priznanjem očinstva, dalo pod prinudom ili u zabludi može podneti tužbu radi
poništenja izjave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je
zabluda uočena.
Naslednici i staratelj tužioca
Član 254.
(1) Pravo na tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu ne prelazi na
naslednike.
(2) Naslednici tužioca mogu nastaviti već započeti postupak radi
utvrđivanja da je postojao osnov za utvrđivanje ili osporavanje materinstva ili
očinstva, odnosno radi poništenja priznanja očinstva.
(3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tužioca može
podneti tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa
starateljstva. – 64 –
Naslednici tuženog
Član 255.
(1) Ako tuženi u sporu o materinstvu i očinstvu nije više živ, tužba se
podnosi protiv njegovih naslednika.
(2) Ako tuženi nema drugih naslednika, tužba se podnosi protiv
Republike Srbije kao naslednika.
Suparničarska zajednica
Član 256.
(1) Stranke u sporu radi utvrđivanja materinstva jesu dete i žena koja
tvrdi da je majka deteta.
(2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete, žena
koja tvrdi da je majka deteta, žena koja je upisana u matičnu knjigu rođenih kao
majka deteta i muškarac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nužni i
jedinstveni suparničari).
(3) Stranke u sporu radi utvrđivanja očinstva jesu: dete, majka,
muškarac koji tvrdi da je otac deteta i muškarac koga majka smatra ocem deteta
(nužni i jedinstveni suparničari).
(4) Stranke u sporu radi osporavanja očinstva jesu: dete, majka,
muškarac koji se po ovom zakonu smatra ocem i muškarac koji tvrdi da je otac
deteta (nužni i jedinstveni suparničari).
(5) Stranke u sporu radi poništenja priznanja očinstva jesu: lice koje je
dalo izjavu o priznanju očinstva, lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem
očinstva, a lice koje ima pravni interes da izjava bude poništena samo ako se radi o
uslovima za ništavost priznanja (nužni i jedinstveni suparničari).
(6) Ako tužbom u sporu o materinstvu i očinstvu nisu obuhvaćena sva
lica koja moraju biti stranke u postupku, sud je dužan da pouči tužioca da tuži i lice
koje tužbom nije obuhvaćeno ili da to lice pozove da se pridruži tužbi kao novi tužilac.
(7) Ako tužilac u roku koji sud odredi ne proširi tužbu na sva lica koja
moraju biti stranke u postupku ili se ta lica ne pridruže tužbi kao tužioci, smatraće se
da je tužba povučena, a ako tužba bude vraćena sudu bez ispravke, sud će je
odbaciti.
Punomoćnik
Član 257.
(1) Ako tužbu u sporu o materinstvu i očinstvu podnosi punomoćnik
stranke, punomoćje mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu.
(2) Punomoćje treba da sadrži navode u pogledu vrste tužbe i osnova
za podizanje tužbe. – 65 –
Presuda i sudsko poravnanje
Član 258.
(1) U sporu o materinstvu i očinstvu ne može se izreći presuda zbog
propuštanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja.
(2) U sporu o materinstvu i očinstvu stranke ne mogu da zaključe
sudsko poravnanje.
Smrt stranaka
Član 259.
(1) Ako u toku spora o materinstvu i očinstvu umru tužilac ili tuženi,
prvostepeni sud će rešenjem utvrditi da se postupak obustavlja.
(2) Odredba stava 1. ovog člana ne dira u pravo naslednika da
nastave postupak u skladu sa članom 254. stav 2. ovog zakona.
Odluka o vršenju ili lišenju roditeljskog prava i o zaštiti od nasilja
u porodici
Član 260.
(1) Sud je dužan da presudom u sporu o materinstvu i očinstvu odluči
o vršenju roditeljskog prava.
(2) Sud može presudom u sporu o materinstvu i očinstvu odlučiti i o
potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava.
(3) Sud može presudom u sporu o materinstvu i očinstvu odrediti
jednu ili više mera zaštite od nasilja u porodici.
4. Postupak u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za
vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava
Mesna nadležnost
Član 261.
Dete može podneti tužbu u sporu za zaštitu svog prava i u sporu za
vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava pred sudom opšte mesne nadležnosti ili
pred sudom na čijem području ono ima prebivalište, odnosno boravište.
Pokretanje postupka
Član 262.
Postupak u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno
lišenje roditeljskog prava pokreće se tužbom. – 66 –
Tužba za zaštitu prava deteta
Član 263.
(1) Tužbu za zaštitu prava deteta mogu podneti: dete, roditelji deteta,
javni tužilac i organ starateljstva.
(2) Tužba za zaštitu prava deteta može se podneti u pogledu svih
prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu zaštićena nekim drugim
postupkom.
(3) Pravo i dužnost da obaveste javnog tužioca ili organ starateljstva o
razlozima za zaštitu prava deteta imaju sve dečje, zdravstvene i obrazovne ustanove
ili ustanove socijalne zaštite, pravosudni i drugi državni organi, udruženja i građani.
Tužba za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava
Član 264.
(1) Tužbu za vršenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, roditelji
deteta i organ starateljstva.
(2) Tužbu za lišenje roditeljskog prava mogu podneti: dete, drugi
roditelj, javni tužilac i organ starateljstva.
(3) Tužbu za vraćanje roditeljskog prava može podneti, pored lica iz
stava 2. ovog člana, i roditelj koji je bio lišen roditeljskog prava.
(4) Pravo i dužnost da obaveste javnog tužioca ili organ starateljstva o
razlozima za lišenje roditeljskog prava imaju sve dečje, zdravstvene i obrazovne
ustanove ili ustanove socijalne zaštite, pravosudni i drugi državni organi, udruženja i
građani.
Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta
Član 265.
(1) Ako između deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje
suprotni interesi, dete zastupa kolizijski staratelj.
(2) Dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje može samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatražiti od
organa starateljstva da mu postavi kolizijskog staratelja.
(3) Dete koje je navršilo 10. godinu života i koje je sposobno za
rasuđivanje može samo odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatražiti od
suda da mu postavi privremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa
između njega i njegovog zakonskog zastupnika. – 67 –
Dužnost suda
Član 266.
(1) U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno
lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom
deteta.
(2) Ako sud proceni da u sporu za zaštitu prava deteta ili u sporu za
vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na
odgovarajući način, dužan je da detetu postavi privremenog zastupnika.
(3) Ako sud utvrdi da je u sporu za zaštitu prava deteta ili u sporu za
vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira
svoje mišljenje, dužan je:
1. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su
mu potrebna;
2. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mišljenje i da
mišljenju deteta posveti dužnu pažnju u skladu sa godinama i zrelošću deteta;
3. da mišljenje deteta utvrdi na način i na mestu koje je u skladu sa
njegovim godinama i zrelošću,
osim ako bi to očigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom
deteta.
Dužnost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika
Član 267.
Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za
zaštitu prava deteta ili u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava on
zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mišljenje, dužan je:
1. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obaveštenja koja su
mu potrebna;
2. da detetu pruži objašnjenje koje se tiče mogućih posledica akta
koji on preduzima;
3. da prenese sudu mišljenje deteta, ako dete nije neposredno
izrazilo mišljenje pred sudom,
osim ako bi to očigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom
deteta.
Dužnost drugih
Član 268.
(1) Odredbe čl. 265-267. ovog zakona primenjuju se i u drugim
sudskim postupcima u vezi sa porodičnim odnosima ako se ti postupci odnose i na
prava deteta.
(2) Odredbe čl. 265-267. ovog zakona dužni su da primenjuju i organi
koji vode druge postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta. – 68 –
Naročita hitnost postupka
Član 269.
(1) Postupak za zaštitu prava deteta i postupak za lišenje roditeljskog
prava naročito su hitni.
(2) Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od
dana kada je tužba primljena u sudu.
(3) Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana
od dana kada mu je dostavljena žalba.
Nalaz i stručno mišljenje
Član 270.
Pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju
odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje
od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane
za posredovanje u porodičnim odnosima.
Presuda i sudsko poravnanje
Član 271.
(1) U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno
lišenje roditeljskog prava ne može se izreći presuda zbog propuštanja niti presuda na
osnovu priznanja ili odricanja.
(2) U sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno
lišenje roditeljskog prava stranke ne mogu da zaključe sudsko poravnanje.
Odluka o vršenju roditeljskog prava
Član 272.
(1) Sporazum roditelja o zajedničkom ili samostalnom vršenju
roditeljskog prava unosi se u izreku presude o vršenju roditeljskog prava ukoliko sud
proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.
(2) Ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili
sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o
poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od
strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim
roditeljem donosi sud.
(3) Kada sud donese odluku o zajedničkom ili samostalnom vršenju
roditeljskog prava, a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vrši roditeljsko
pravo, sud će narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vrši roditeljsko
pravo. – 69 –
Odluka o vršenju ili lišenju roditeljskog prava i o zaštiti od nasilja
u porodici
Član 273.
(1) Sud može presudom u sporu za zaštitu prava deteta odlučiti i o
vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava.
(2) Sud može presudom u sporu za vršenje roditeljskog prava odlučiti
i o potpunom ili delimičnom lišenju roditeljskog prava.
(3) Sud može presudom u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za
vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava odrediti jednu ili više mera zaštite od
nasilja u porodici.
5. Postupak u sporu za poništenje usvojenja
Mesna nadležnost
Član 274.
U sporu za poništenje usvojenja mesno je nadležan sud na čijem se
području nalazi organ starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje.
Tužba za poništenje usvojenja
Član 275.
(1) Tužbu za poništenje usvojenja iz razloga navedenih u čl. 89-103.
ovog zakona mogu podneti usvojitelji, usvojenik, roditelji odnosno staratelj
usvojenika, lica koja imaju pravni interes da usvojenje bude poništeno, kao i javni
tužilac.
(2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili
u zabludi može podneti tužbu za poništenje usvojenja u roku od godinu dana od
dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uočena.
Presuda o poništenju usvojenja
Član 276.
(1) Presudu o poništenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva
pred kojim je zasnovano usvojenje.
(2) Na osnovu presude iz stava 1. ovog člana organ starateljstva pred
kojim je zasnovano usvojenje donosi rešenje o poništenju rešenja o novom upisu
rođenja usvojenika.
(3) Na osnovu rešenja iz stava 2. ovog člana osnažuje se prvi upis
rođenja usvojenika. – 70 –
6. Postupak u sporu za izdržavanje
Mesna nadležnost
Član 277.
U sporu za izdržavanje mesno je nadležan sud određen zakonom
kojim se uređuje parnični postupak.
Pokretanje postupka
Član 278.
(1) Postupak u sporu za izdržavanje pokreće se tužbom.
(2) Tužbu za izdržavanje može podneti lice koje se u smislu ovog
zakona smatra poveriocem odnosno dužnikom izdržavanja.
(3) Tužbu za izdržavanje deteta može podneti i organ starateljstva.
Pokretanje postupka za izdržavanje supružnika odnosno
vanbračnog partnera
Član 279.
(1) Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti tokom trajanja
braka, odnosno tokom trajanja zajednice života vanbračnih partnera.
(2) Tužba za izdržavanje supružnika može se podneti najkasnije do
zaključenja glavne rasprave u bračnom sporu.
(3) Izuzetno, bivši supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo
tužbu za izdržavanje u bračnom sporu može je podneti najkasnije u roku od godinu
dana od dana prestanka braka, odnosno od dana kada mu je učinjeno poslednje
faktičko davanje na ime izdržavanja.
(4) U slučaju iz stava 3. ovog člana, tužbeni zahtev može biti usvojen
samo ako su uslovi od kojih zavisi pravo na izdržavanje postojali u vreme prestanka
braka i još uvek postoje u vreme zaključenja glavne rasprave u sporu za izdržavanje.
(5) Tužba za izdržavanje vanbračnog partnera može se podneti u
roku od godinu dana od dana prestanka zajednice života vanbračnih partnera,
odnosno od dana kada je učinjeno poslednje faktičko davanje na ime izdržavanja.
Naročita hitnost postupka
Član 280.
(1) Postupak u sporu za izdržavanje naročito je hitan.
(2) Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od
dana kada je tužba primljena u sudu.
(3) Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana
od dana kada mu je dostavljena žalba. – 71 –
Odstupanje od načela dispozicije
Član 281.
Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za izdržavanje.
Evidencija i dokumentacija o izdržavanju
Član 282.
(1) Presudu o izdržavanju sud je dužan da odmah dostavi organu
starateljstva na čijoj teritoriji poverilac izdržavanja ima prebivalište odnosno
boravište.
(2) Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju o
izdržavanim licima.
(3) Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar
nadležan za porodičnu zaštitu.
7. Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici
Mesna nadležnost
Član 283.
U sporu za zaštitu od nasilja u porodici mesno je nadležan, pored
suda opšte mesne nadležnosti, i sud na čijem području ima prebivalište, odnosno
boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno.
Pokretanje postupka
Član 284.
(1) Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici pokreće se
tužbom.
(2) Tužbu za određivanje mere zaštite od nasilja u porodici, kao i za
produženje mere zaštite od nasilja u porodici, mogu podneti: član porodice prema
kome je nasilje izvršeno, njegov zakonski zastupnik, javni tužilac i organ starateljstva.
(3) Tužbu za prestanak mere zaštite od nasilja u porodici može
podneti član porodice protiv koga je mera određena.
Naročita hitnost postupka
Član 285.
(1) Postupak u sporu za zaštitu od nasilja u porodici naročito je hitan.
(2) Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od
dana kada je tužba primljena u sudu. – 72 –
(3) Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana
od dana kada mu je dostavljena žalba.
Organ starateljstva
Član 286.
Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za zaštitu od
nasilja u porodici, sud može zatražiti od organa starateljstva da pruži pomoć u
pribavljanju potrebnih dokaza i da iznese svoje mišljenje o svrsishodnosti tražene
mere.
Odstupanje od načela dispozicije
Član 287.
(1) Sud nije vezan granicama tužbenog zahteva za zaštitu od nasilja u
porodici.
(2) Sud može odrediti i meru zaštite od nasilja u porodici koja nije
tražena ako oceni da se takvom merom najbolje postiže zaštita.
Dejstvo žalbe
Član 288.
Žalba ne zadržava izvršenje presude o određivanju ili produženju
mere zaštite od nasilja u porodici.
Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici
Član 289.
(1) Presudu u sporu za zaštitu od nasilja u porodici sud je dužan da
odmah dostavi kako organu starateljstva na čijoj teritoriji ima prebivalište odnosno
boravište član porodice prema kome je nasilje izvršeno, tako i organu starateljstva na
čijoj teritoriji ima prebivalište odnosno boravište član porodice protiv koga je mera
zaštite određena.
(2) Organ starateljstva dužan je da vodi evidenciju i dokumentaciju
kako o licima prema kojima je nasilje izvršeno, tako i o licima protiv kojih je određena
mera zaštite.
(3) Način vođenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar
nadležan za porodičnu zaštitu. – 73 –
II. POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE
1. Zajedničke odredbe
Sadržina ovog dela zakona
Član 290.
Odredbama ovog dela zakona uređuju se posebni upravni postupci u
vezi sa porodičnim odnosima.
Primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak
Član 291.
(1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodičnim odnosima
primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim
zakonom nije drugačije određeno.
(2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode
stručnog socijalnog rada i socijalne zaštite.
2. Postupak sklapanja braka
Zahtev za sklapanje braka
Član 292.
(1) Budući supružnici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje
braka matičaru opštine u kojoj žele da sklope brak.
(2) O usmenom zahtevu budućih supružnika matičar sačinjava
zapisnik.
(3) Budući supružnici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz
matične knjige rođenih za svakog od njih, a po potrebi i dokaz o sprovedenom
postupku davanja dozvole za sklapanje braka.
(4) Ako je budući supružnik ranije bio u braku, podneće dokaz da je
prethodni brak prestao ukoliko ova činjenica nije upisana u matičnu knjigu rođenih.
Odbijanje zahteva za sklapanje braka
Član 293.
(1) Matičar utvrđuje, na osnovu izjava budućih supružnika, priloženih
isprava i na drugi način, da li su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni
ovim zakonom.
(2) Matičar će usmeno saopštiti podnosiocima zahteva da ne mogu
sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni
ovim zakonom. – 74 –
(3) Na njihovo traženje matičar je dužan da u roku od osam dana
donese pismeno rešenje o odbijanju zahteva za sklapanje braka.
(4) Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka
podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu zaštitu u roku
od 15 dana od dana prijema rešenja.
Prihvatanje zahteva za sklapanje braka
Član 294.
Matičar određuje dan sklapanja braka u sporazumu sa budućim
supružnicima kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za punovažnost braka predviđeni
ovim zakonom.
Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka
Član 295.
Matičar sa budućim supružnicima obavlja razgovor bez prisustva
javnosti u kojem je dužan da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju
sklapanjem braka.
Savetovanje u pogledu zdravlja
Član 296.
(1) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se do dana
sklapanja braka uzajamno obaveste o stanju svog zdravlja, a po potrebi i da posete
odgovarajuću medicinsku ustanovu, kako bi dobili potpunu informaciju o svim
podacima koji se tiču njihovog zdravlja, dijagnoze i prognoze bolesti, lečenju i
rezultatima lečenja.
(2) Matičar će posebno preporučiti budućim supružnicima da se
upoznaju sa mogućnostima i prednostima planiranja porodice.
Savetovanje u pogledu ličnih i imovinskih odnosa
Član 297.
(1) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da posete bračno ili
porodično savetovalište i da se upoznaju sa važnošću održavanja skladnih bračnih i
porodičnih odnosa.
(2) Matičar će preporučiti budućim supružnicima da se sporazumeju o
prezimenu. – 75 –
Odustajanje
Član 298.
Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme, a
izostanak ne opravdaju, matičar će konstatovati da su odustali od sklapanja braka.
Mesto i način sklapanja braka
Član 299.
(1) Brak se sklapa javno, na svečan način, u prostoriji posebno
predviđenoj za tu namenu.
(2) Prostorija predviđena za sklapanje braka mora biti prigodno
uređena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije, a matičar preko grudi
mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije.
(3) Matičar može, izuzetno, dozvoliti da se brak sklopi i na drugom
mestu, ako za to postoje naročito opravdani razlozi, ako se obezbede uslovi u
pogledu svečanog izgleda prostorije i ako se time ne vređa dostojanstvo čina
sklapanja braka.
Učesnici prilikom sklapanja braka
Član 300.
(1) Sklapanju braka prisustvuju budući supružnici, dva svedoka i
matičar.
(2) Svedok prilikom sklapanja braka može biti svako poslovno
sposobno lice.
Sklapanje braka preko punomoćnika
Član 301.
(1) Opštinska uprava može, izuzetno, rešenjem dozvoliti da se brak
sklopi u prisustvu jednog budućeg supružnika i punomoćnika drugog budućeg
supružnika ako za to postoje naročito opravdani razlozi.
(2) Punomoćje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo
radi sklapanja braka.
(3) Punomoćje treba da sadrži lične podatke o vlastodavcu,
punomoćniku i budućem supružniku koji će prisustvovati sklapanju braka, kao i
datum overe punomoćja.
(4) Punomoćje važi 90 dana od dana overavanja.
(5) Žalbu protiv rešenja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko
punomoćnika podnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadležnom za porodičnu
zaštitu u roku od 15 dana od dana prijema rešenja. – 76 –
Čin sklapanja braka
Član 302.
(1) Sklapanje braka počinje utvrđivanjem identiteta budućih
supružnika i izveštajem matičara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za
punovažnost njihovog braka ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom.
(2) Ako se brak sklapa preko punomoćnika, matičar će pročitati
priloženo punomoćje.
(3) Kada matičar utvrdi da na njegov izveštaj nema prigovora, na
prigodan način će upoznati buduće supružnike sa pravima i dužnostima u braku, a
zatim će svakog od njih pojedinačno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa
onim drugim.
(4) Posle datih potvrdnih izjava volje budućih supružnika matičar
proglašava da je brak sklopljen.
(5) Posle proglašenja da je brak sklopljen matičar će upitati
supružnike kako glasi njihov sporazum o prezimenu.
Upisivanje braka u matičnu knjigu
Član 303.
(1) Sklopljeni brak matičar upisuje u matičnu knjigu venčanih i u
matičnu knjigu rođenih za oba supružnika.
(2) Upis braka u matičnu knjigu venčanih potpisuju supružnici svojim
imenom i novim prezimenom, punomoćnik svojim imenom i prezimenom pored ličnog
imena supružnika koga zastupa, svedoci i matičar.
(3) Posle potpisivanja matičar uručuje supružnicima izvod iz matične
knjige venčanih.
Dostavljanje izveštaja o sklopljenom braku
Član 304.
(1) Ako je mesto rođenja supružnika različito od mesta sklapanja
braka, matičar dostavlja izveštaj o sklopljenom braku nadležnom matičaru.
(2) Ako je brak sklopio strani državljanin, matičar će izvod iz matične
knjige venčanih dostaviti ministarstvu nadležnom za pravosuđe, koje će o
sklopljenom braku obavestiti nadležno inostrano diplomatsko-konzularno
predstavništvo u našoj zemlji.
(3) Matičar će, u slučaju iz stava 2. ovog člana, uz izvod iz matične
knjige venčanih dostaviti i podatke o mestu prebivališta stranog državljanina u
inostranstvu. – 77 –
3. Postupak priznanja očinstva
Izjava o priznanju očinstva
Član 305.
(1) Izjava o priznanju očinstva daje se, po pravilu, matičaru koji vodi
matičnu knjigu rođenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik.
(2) Ako je izjava o priznanju očinstva data matičaru koji nije nadležan,
kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom, organ pred kojim je
priznato očinstvo dužan je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadrži izjavu o
priznanju očinstva dostavi matičaru koji vodi matičnu knjigu rođenih za dete.
(3) Izjava o priznanju očinstva ne može se dati preko zakonskog
zastupnika ili punomoćnika.
Izjava o saglasnosti sa priznanjem očinstva
Član 306.
(1) Kada primi izjavu o priznanju očinstva, matičar je dužan da pozove
majku i dete, odnosno majku ili dete, odnosno staratelja deteta, da u roku od 30 dana
daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem očinstva.
(2) Ako je majka u prijavi rođenja deteta navela da ocem deteta
smatra muškarca koji je kasnije priznao očinstvo, neće se tražiti njena saglasnost u
smislu stava 1. ovog člana.
Savetovanje oca
Član 307.
Ako majka i dete, odnosno majka ili dete, odnosno staratelj deteta, u
roku od 30 dana od dana prijema poziva iz člana 306. stav 1. ovog zakona ne daju
nikakvu izjavu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem očinstva,
matičar je dužan da muškarca koji je priznao očinstvo pouči o njegovom pravu na
utvrđivanje očinstva sudskom odlukom.
Savetovanje majke
Član 308.
(1) Kada majka prijavljuje rođenje deteta van braka, matičar je dužan
da je pouči o njenom pravu da imenuje muškarca koga smatra ocem deteta.
(2) Ako majka imenuje muškarca koga smatra ocem deteta, matičar je
dužan da pozove tog muškarca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju očinstva.
(3) Ako muškarac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30
dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta, matičar je dužan da majku
pouči o njenom pravu na utvrđivanje očinstva sudskom odlukom. – 78 –
Utvrđivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja očinstva u
matičnu knjigu
Član 309.
(1) Matičar utvrđuje, na osnovu izjava stranaka, priloženih isprava i na
drugi način, da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja očinstva u matičnu knjigu
rođenih.
(2) Matičar će usmeno saopštiti majci da muškarac za koga je ona
navela da ga smatra ocem deteta nije priznao očinstvo i o tome će sačiniti službenu
belešku.
(3) Matičar će usmeno saopštiti muškarcu koji je priznao očinstvo da
nisu ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom za upis priznanja očinstva u
matičnu knjigu rođenih i o tome će sačiniti službenu belešku.
(4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predviđeni ovim zakonom,
matičar će upisati priznanje očinstva u matičnu knjigu rođenih.
Upis priznanja očinstva u matičnu knjigu
Član 310.
(1) Priznanje očinstva upisuje matičar koji vodi matičnu knjigu rođenih
za dete.
(2) Posle upisa priznanja očinstva matičar uručuje ocu izvod iz
matične knjige rođenih za dete.
4. Postupak zasnivanja usvojenja
Pokretanje postupka
Član 311.
Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po
službenoj dužnosti, budući usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta.
Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja
Član 312.
(1) Budući usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja
organu starateljstva na čijem području oni imaju zajedničko prebivalište, odnosno
boravište.
(2) Strani državljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja
preko ministarstva nadležnog za porodičnu zaštitu.
(3) Budući usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod
iz matične knjige rođenih za svakog od njih, kao i druge dokaze o svojoj podobnosti
da usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja). – 79 –
Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja
Član 313.
(1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje
usvojenja organu starateljstva na čijem području dete ima prebivalište, odnosno
boravište.
(2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja
podnosi izvod iz matične knjige rođenih za dete, kao i druge dokaze o podobnosti
deteta da bude usvojeno (opšta podobnost usvojenika).
(3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja, organ
starateljstva dužan je da mu preporuči da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju
u organu starateljstva, porodičnom savetovalištu ili u drugoj ustanovi koja je
specijalizovana za posredovanje u porodičnim odnosima.
(4) U primerenom roku nakon što je roditelju preporučeno psihosocijalno savetovanje, organ starateljstva će pozvati roditelja i dete koje je navršilo
10. godinu života da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje.
(5) Nakon što roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje,
organ starateljstva je dužan da detetu postavi privremenog staratelja koji će ga
zastupati u postupku zasnivanja usvojenja.
Opšta podobnost usvojitelja i usvojenika
Član 314.
(1) Organ starateljstva utvrđuje da li su budući usvojitelji podobni da
usvoje dete (opšta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno
(opšta podobnost usvojenika) na osnovu izjava budućih usvojitelja, roditelja ili
staratelja deteta, samog deteta, na osnovu priloženih isprava i na drugi način.
(2) Odluka o opštoj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i stručnog
mišljenja psihologa, pedagoga, socijalnog radnika, pravnika i lekara.
(3) Nalaz i mišljenje iz stava 2. ovog člana daju stručnjaci organa
starateljstva.
(4) Organ starateljstva može zatražiti nalaz i mišljenje i od stručnjaka
porodičnih savetovališta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u
porodičnim odnosima, kao i od zdravstvenih ustanova.
Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja
Član 315.
(1) Organ starateljstva donosi pismeno rešenje o odbijanju zahteva za
zasnivanje usvojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje
(opšta podobnost usvojitelja), odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno
(opšta podobnost usvojenika).
(2) Organ starateljstva dužan je da rešenje iz stava 1. ovog člana
donese u roku od 60 dana od dana predaje urednog zahteva.