Preduzetnik ili privredno društvo?

preduzetnikPostoje dva pravna oblika u kojima možeš da registruješ svoju firmu: preduzetnik i privredno društvo. Tu je još i zadruga, koja se u praksi ređe pojavljuje pa ćemo o tome drugom prilikom, dok se poljoprivredom možeš baviti i ako nemaš registrovanu firmu.

Preduzetnici

Preduzetnik je osoba koja se registrovala za obavljanje određene delatnosti radi sticanja prihoda. Preduzetnik, dakle, nije pravno lice, već samo pojedinac (fizičko lice) koji ima dozvolu da obavlja određeni posao. Praktično, ono što zaradiš kao firma ide direktno tebi u džep, ali si istovremeno ti lično odgovoran i za sve obaveze (uključujuči, naravno, i dugove) koje kao firma napraviš.

 

 

Prednosti registracije u formi preduzetnika jesu:

brža i jeftinija registracija;
mogućnost paušalnog plaćanja poreza, bez obaveze vođenja knjiga;
povoljniji zakonski tretman (manji zahtevi i jednostavnije procedure), niže kazne, a često i niže takse.
Mane:

odgovornost za dugove celokupnom imovinom preduzetnika;
ne može se preneti na drugu osobu;
nemoguće ga je dokapitalizovati primanjem partnera;
posao postoji samo dok se vlasnik njime bavi;

 

 
Privredna društva (preduzeća)

Privredna društva su pravni subjekti (pravna lica) registrovani za obavljanje delatnosti sa ciljem sticanja profita. Može ih osnovati jedna ili više osoba ili pravnih lica, što znači da i privredna društva mogu da osnivaju privredna društva. Osnivači, shodno osnivačkim ulozima, imaju procentualne vlasničke udele u tom društvu i na osnovu njih dele dobit, a pod određenim uslovima mogu i prodati svoje vlasničke udele.

Vlasnici mogu biti zaposleni u svom privrednom društvu (obično kao direktori) i primati platu.

Postoje znatne razlike među različitim oblicima privrednih društava. Daleko najzastupljeniji oblik privrednih društava kod nas jeste društvo sa ograničenom odgovornošću.

 

 

 

Društvo sa ograničenom odgovornošću

Popularni d. o. o. popularan je baš zato što za obaveze ovakvog privrednog društva odgovara ono samo, dakle, ne i njegovi osnivači. Zato je i rizik u slučaju propasti firme najmanji: ako loše posluje, ona može da ode u stečaj, ali niko neće od vlasnika tražiti da pere sudove kako bi isplatio firmine dugove.

Međutim, ovo pravilo važi samo ako se poštuje pravilo o odvojenosti imovine društva od imovine njegovih osnivača. Ukoliko koristiš imovinu društva za lične potrebe, ili namerno oštetiš poverioce, odgovaraćeš za dugove društva i svojom ličnom imovinom.

Ostali oblici preduzeća

Ortačko društvo nastaje udruživanjem najmanje dva ortaka (mogu biti i fizička i pravna lica) koji, poput preduzetnika, sami (neograničeno) odgovaraju za obaveze društva sopstvenim sredstvima.
Komanditno društvo jeste nešto između ortačkog društva i društva sa ograničenom odgovornošću. Jedan od osnivača odgovara celokupnom svojom imovinom, a ostali samo do visine svog uloga.
Akcionarsko društvo — ovde je kapital podeljen na akcije i shodno njihovom broju akcionari ostvaruju zaradu od profita koji ostvari društvo. Ovakvo društvo najzgodnije je za velike investicione projekte. Akcionari ne odgovaraju lično za obaveze akcionarskog društva.
Ovi oblici privrednih društava veoma su retki u stvarnosti, pa se sve što ćeš na našem sajtu pročitati u vezi s privrednim društvima odnosi samo na društva sa ograničenom odgovornošću.