Građanski sudski postupak i krivični postupak

Čak i kad oba postupka počivaju na istom životnom događaju, rezultat postuka je različit. Građanski sudski postupak počiva na dispozicionoj maksimi (osim vanparničnog), dok se krivični pokreće ex officio (osim u slučajevima krivičnog gonjenja po privatnoj tužbi). U građanskom postupku stranke stavljaju na raspolaganje sudu činjeničnu građu i slobodno raspolažu tužbenim zahtevom tokom trajanja postupka, dok u krivičnom važi istražna (inkviziciona) maksima, a nakon što je optužnica stala na pravnu snagu, nema slobodnog disponiranja procesnim radnjama. U okviru krivičnog postupka (adhezioni postupak), oštećeni i njegovi naslednici mogu da zahtevaju da krivični sud odluči i o građanskopravnim posledicama krivičnog dela, ali u praksi oni se uglavnom upućuju na parnicu pred građanskim sudom zbog mogućnosti odugovlačenja krivičnog postupka. Dejstva odluke u adhezionom postupku su jednaka dejstvu odluke donete pred građanskim sudom. Ako oštećeni ne pokrene ovaj postupak, ili ako ako sud odbije optužbu, donese oslobađajuću presudu, ili iz drugog razloga dođe do prekida krivičnog postupka, on ne gubi pravo da iste zahteve ostvari pred građanskim sudom. Krivični sud može da usvoji tužbeni zahtev u adhezionom postupku samo ako je istovremeno krivičnom presudom optuženog oglasio krivim. U pogledu visine naknade štete nije vezan. Građanski i krivični sud mogu samostalno i nezavisno da odlučuju o prethodnim pitanjima koja spadaju u nadležnost drugog suda, a mogu i da prepuste da tu odluku donese nadležan sud ( adhezioni postupak – građanska parnica, prethodno pitanje u građanskom postupku – krivični postupak). Kod nas građanski sud je vezan samo osuđujućom pravosnažnom presudom krivičnog suda, i to u pogledu postojanja krivičnog dela i u pogledu postojanja krivične odgovornosti počinioca, ali ne i oblika i stepena krivice, i visine štete, zato što kategorije vinosti nisu iste u krivičnom i građanskom materijalnom pravu. Takođe da bi bile obavezujuće za građanski sud, konstatacije moraju biti sadržane u tenoru osuđujuće presude krivičnog suda i vice versa. U odrođenim slučajevima, građansko materijalno i procesno pravo vezuju nastupanje određenih pravnih dejstava za postojanje krivične presude (npr predlog za ponavljanje postupka – krivično delo sudije/veštaka povodom kojeg je došlo do donošenja sudske odluke).