Zabluda i vrste pravnih zabluda

Pojam zablude

Zabluda je pogrešna predstava o stvarnosti. Ona se u svesti određenog lica ogleda u verovanju da je tačno ono što u stvari nije tačno ili obrnuto, u verovanju da je nešto netačno što je u stvari tačno.

Zabluda i vrste pravnih zabluda

Pod zabludom se podrazumeva nesaglasnost između predstave koja se ima o jednoj činjenici i stvarnog stanja. To je jedno psihičko stanje koje pokazuje netačno pojmanje objekta od strane subjekta.

Zabluda predstavlja nedostatak prave predstave o nekoj postojećoj okolnosti ili činjenici.

Pogrešna predstava, sama po sebi nema nikakvo pravno dejetvo.

Sa pravnog aspekta relevantna je zabluda koja je uticala na zaključeni pravni posao. U tom smislu zabluda se definiše kao pogrešna predstava o nekom elementu pravnog posla ili drugoj pravnoj činjenici koja utiče na njegovu punovažnost. U zavisnosti od toga na koju se činjenicu odnosi postoje različite vrste zabluda.

  1. Zabluda o prirodi pravnog posla postoji kada jedna strana veruje da je zaključila jedan pravni posao, a druga misli da je u pitanju drugi pravni posao. Na primer, jedna strana misli da je zaključen ugovor o prodaji, a druga ugovor o poklonu.
  2. Zabluda o ličnosti postoji kada jedna strana ima pogrešnu predstavu o identitetu druge (veruje da zaključuje ugovor sa tačno određenim licem, a ono to nije), ili je u zabludi u pogledu njegovih svojstava ( na primer, veruje da je to lice poznati slikar, iako nije).
  3. Zabluda o predmetu pravnog posla odnosi se na stvar koja je objekt povodom kojeg se pravni posao zaključuje. Na primer, kupac misli da je kupio jednu, a prodavac da je prodao neku drugu stvar.
  4. Ukoliko se zabluda odnosi na svojstva ili supstanciju predmeta radi se o. Na primer, kupac veruje da je kupio zlatni prsten, a u pitanju je preten koji je samo pozlaćen.
  5. Zabluda o motivu postoji kada jedna strana pogrešno veruje da postoji činjenica koja ga je podstakla da zaključi pravni posao, iako ona ne postoji. Na primer, otac pogrešno veruje da će se ćerka udati pa je u to ime daruje, a ona zapravo, ne namerava da se uda.
  6. Zabluda o kauzi ili cilju pravnog posla postoji kada se pogrešna predstava odnosi na cilj, svrhu koji strana u pravnom poslu želi da postigne njegovim zaključenjem.
  7. Prema tome da li se pogrešna predetava odnosi na nepoznavanje pravnih propisa ili na neko faktičko stanje, razlikuju se pravna zabluda i stvarna zabluda.
  8. Zabluda zbog pogrešnog prenošenja volje postoji kada je jedna strana u pravnom poslu izjavila volju, ali je treće lice, tu volju prenelo drugoj strani pogrešno. Na primer, poštanski službenik je u telegramu umesto reči „grožđa” upotrebio reč „gvožđa“.

Bitna zabluda

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, zabluda je bitna ako se odnosi na bitna svojstva predmeta, na lice sa kojim se zaključuje ugovor ako ge zaključuje s obzirom na to lice, kao i na okolnosti koje se po ooičajima u prometu ili po nameri stranaka smatraju odlučnim, a strana koja je u zabludi ne bi inače zaključila ugovor takve sadržine.

Nesporazum 

Zakok o obligacionim odnosima kao manu volje predviđa i nesporazum. Nesporazum postoji kada kod obeju ugovornih strana postoji pogrešna predstava o sadržaju izjavljene volje druge urovorne strane, zbog čega između sadržaja predloga za zaključenje ugovora i njegovog prihvatanja postoji nesaglasnost, a ugovorne strane veruju da je saglasnost postignuta.

 

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, „kada strane veruju da su saglasne, a u stvari među njuma postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu obaveze, ugovor ne nastaje”.

 

Za nesporazum o prirodi ugovora, Zakon odstupa od pravila o relativnoj ništavosti, rušljivosti, nego predviđa sankciju, apsolutne ništavosti.

 

Uslovi za poništenje pravnih poslova zaključenih u zabludi

Za poništenje pravnih poslova zaključenih u zabludi nije dovoljno dapostoji bitna zabluda, nego se ka osnovu Zakona o obligacionimodnosima zahtevaju dodatni uslovi koji se odnose na stranu u zabludii na drugu stranu u pravnom poslu.

 

Drugi uslov za poništenje pravnog posla zoog zablude je da je stranakoja se na nju poziva zaključila pravni posao postupajući sa pažnjomkoja se u prometu zahteva.

 

Pravno dejstvo zablude

Zabluda izaziva određene pravne posledice na dejstvo pravnog posla. Bitna zabluda regulisana Zakokom o obligacionim odnosima (član 61), izaziva rušljivost pravnog posla. Strana koja se nalazi u zabludi ima pravo da traži poništenje takvog pravnog posla u zakonom određenom roku. Taj rok u našem pravu izkosi jednu godinu od saznanja za zabludu (subjektivni rok), a najkasnije tri godine od momenta zaključenja pravnog posla. Ovaj rok je prekluzivan. Pravni posao zaključen u zabludi nije po sebi ništav, nego se ništi na zahtev stranke koja je bila u zabludi.

Sviđa vam se članak? Preporučite ga prijateljima i kolegama putem društvenih mreža: