Podstanar dužan, gazdi plene imovinu

Za ulazak u stan zbog namirivanja dugovanja, privatnim izvršiteljima dovoljan zaključak koji sami donose

Kad privatni izvršitelji zakucaju na vrata s rešenjem o dugu koji je napravio stanar koji se sa te adrese odselio pre pet godina, popisaće imovinu vlasnika stana. Bez obzira na to što nije odgovoran za dug, njegov greh je što stanara nije na vreme odjavio. Ima pravo da ga tuži i da dokazuje da su stvari njegove, a ne dužnikove, međutim to neće odložiti izvršenje, pa ni moguću prodaju popisane imovine. U stan može da mu uđe čak i kada nije kod kuće. Uz dva svedoka, a možda i uz asistenciju policije, ako je ranije neko baš na toj adresi pokazivao otpor ili postoji procena da je tako bezbednije. Izvršitelji ipak više vole kad je gazda kod kuće. Dug svakako mora da se namiri. Sa računa, od ušteđevine ili prodajom stvari – svejedno, jer ko ima Zakon o izvršenju i obezbeđenju iza sebe i dovoljno široka ovlašćenja, nema nikakvu prepreku da to i uradi. A koliko su ova ovlašćenja velika, da li su privatni izvršitelji privatnici ili službena lica i šta je za njih nepovredivost stana kao ustavno pravo svakog građanina, za „Politiku” govori Svetlana Manić, zamenica predsednice Komore izvršitelja.

izvršitelji

 

 

Krše li privatni izvršitelji Ustav time što bez sudske odluke ulaze u stan i popisuju stvari dužnika?

To će reći Ustavni sud. Ustavni osnov za uvođenje izvršitelja jeste član 137, koji kaže da država deo svojih ovlašćenja može preneti na preduzeća, ustanove ili pojedince. Mi sprovodimo dve vrste odluka. Prve su one sa sudskom odlukom i druge na osnovu zaključka koji donosimo za predmete koje smo dobili upravo na osnovu prenetih ovlašćenja, a to su komunalna potraživanja. Zaključak izvršitelja praktično je pandan sudskoj odluci. Na osnovu toga idemo u izvršenje. Do kraja, pa i ulaskom u stan, ako nema drugog rešenja.

A šta je s nepovredivošću prava privatne svojine ili nepovredivošću stana, kako to Ustav formuliše?

Vidim da se mnogo govori o tome da ulazimo u stanove bez sudske odluke. Postoji nepovredivost stana, ali to ne znači da ja ne mogu da sprovedem izvršenje ako vi dugujete i nećete da plaćate infostan. Kažete, neću da plaćam, nemam drugu imovinu i neću da mi uđete u stan. To ne može tako. Imamo ovlašćenja za to. Policiju ne angažujemo uvek, jer su to dodatni troškovi, ali i to činimo ako postoji takva bezbednosna procena. Zakon nam je omogućio da na osnovu zaključaka izvršitelja u komunalnim predmetima sprovodimo sva izvršenja, pa i popisom stvari dužnika.

Ko procenjuje vrednost stvari? Da li je istina da izvršitelji ne mare mnogo za stvarnu vrednost imovine?

Stvari se uvek popisuju realno i po cenama koje garantuju da će biti prodate. Izvršitelj nema interes da umanjuje vrednost stvari. Ako je reč o predmetima koji zahtevaju stručno mišljenje, on će ga tražiti. To nije veštačenje, ali će tražiti pomoć. Izvršitelju je u interesu da se stvari što pre prodaju da bi namirio dug.

Šta se dalje dešava sa stvarima koje ste popisali? Da li se odmah i plene?

Ne, one se popisuju, stavlja se zabrana raspolaganja i po pravilu se ostavljaju kod dužnika. I dalje on ima mogućnost da plati dug na drugi način. Ko god smatra da je oštećen može da se žali sudu na nepravilnost u sprovođenju izvršenja. Inače, gde god ima mogućnosti da se izvršenje obavi bez popisa stvari, to činimo. Tome pribegavamo samo kad nema druge imovine iz koje se dug može naplatiti. I tada kad stvari popišemo, dužniku se ostavlja mogućnost da dug izmiri. Popisane stvari ne moraju biti prodate. Ali dug mora da se plati. Tamo gde nema imovine konstatujemo nemaštinu i postupak se zaustavlja. Poverilac otpisuje dug, a i dužnik ostaje na čisto.

U kojim tačno slučajevima ulazite u stanove?

U komunalnim potraživanjima, gde ima i najviše posla, jer je reč o masovnim utuženjima. Veliki poverioci, kao što su komunalna preduzeća, u jednom ciklusu pokreću na hiljade predmeta. Mi u ovim poslovima imamo isključivu nadležnost i sve što je tuženo stiglo je kod nas. Međutim, broj nije bitan, poenta je u tome da je država jednu praksu koja postoji svuda u svetu poverila izvršiteljima, koji kao nosioci javnih ovlašćenja i u svojstvu službenih lica obavljaju ove poslove.

Postoji li ograničenje visine duga prilikom izvršenja?

Ne. To je stvar poverioca. Dešavalo se da nas bivši dužnici angažuju u svojstvu poverioca koji ne može da naplati neki dug. Činjenica je, a to potvrđuju u komunalnim preduzećima, da je mnogo veća naplata komunalnih usluga, jer građani postaju svesniji da je prinudna naplata skupa, a i da su izvršitelji efikasni.

Bilo je reči i o sumnjivoj raspodeli predmeta među izvršiteljima, kao i korupciji. Da li je to tačno?

Tu smo temu stavili ad akta. Bilo je nelogičnosti u raspodeli komunalnih predmeta. Na našu inicijativu, zakon je izmenjen i sad se to potpuno ravnopravno raspodeljuje.

Mislite li da je ovo zakonsko rešenje dobro?

Da. Ovakvi Zakoni postoje svuda u svetu, kao i privatni izvršitelji. Dužniku je svejedno ko sprovodi izvršenje. Dužnici su kod nas godinama tolerisani. Ko god nije plaćao račune bio je nagrađivan otpisom kamate, opraštanjem dugova. I danas imate one koji će od novca za račune platiti letovanje. Zašto? Zato što je praksa pokazala da su sudovi spori i da dug najčešće ne stigne na naplatu.

Koliko izvršitelji zarađuju po svakom predmetu?

Naša tarifa je od 1. februara umanjena. Ranije je donošenje zaključka dužnika koštalo 3.000 dinara, a sada je 1.800. Na ovo dužnik plaća i nagradu izvršitelju u iznosu od 3.000 dinara, a ukoliko dug plati u roku od osam dana od prijema rešenja, izdvojiće polovinu tog iznosa.

Kako je moguće da član biblioteke vrati knjigu posle dve godine korišćenja i plati kaznene penale biblioteci, a nakon svega toga sudski izvršitelji zakucaju na vrata?

Ako ga je biblioteka u međuvremenu tužila, a onda naknadno dobila knjigu natrag i naplatila troškove prekoračenja, trebalo je da obavesti sud i povuče tužbu. Postupak mora da se okonča kako predviđa Zakon o parničnom postupku. Stranka koja izgubi parnicu nadoknađuje troškove. Kod poravnanja se ravno nadoknađuje, a kod povlačenja tužbe troškovi idu na teret tužioca. U ovom slučaju izvršitelji namiruju dug popisom imovine vlasnika stana u kome je dužnik prijavljen ili će neko izmiriti dugovanja da do popisa ne bi došlo.

Dragi čitaoci portala Vasadvokat.com, mi ne kupujemo posete, odnosno imamo samo vas. Ako vam se dopao ovaj članak, molim da ga podelite preko vaših društvenih mreža. Hvala! 🙂 Vaš Advokat

 

Preuzeto sa Večernje novosti.